Кажу да је данас најцењенија монета на планети респиратор, што најбоље говори о томе колико је вирус корона променио светску економију. Погођени су сви, и док са једне стране здравствени радници воде битку за здравље људи, на другом пољу се одвија битка за економију. У обе борбе учествују они који воде државе, пред којима се данас налази можда и највећи изазов још од чувене Велике депресије тридесетих година прошлог века. Треба са једне стране сачувати животе и здравље људи, али са друге стране морају да се очувају и њихова радна места, компаније и економија у целини. Нимало лак задатак који се нашао и пред најмоћнијим економијама света, али и пред нама у малим земљама, ипак довољно отпорним и спремним за борбу, каже у свом ауторском тексту министар финансија Србије Синиша Мали.
Економија и здравство су, дакле, више него икад међусобно испреплетани. Интересантно је да се здравствени термини у економији неретко користе како би се појачала одређена порука пренесеним значењем. Тако смо за време економске кризе 2008. године могли да чујемо да је „економска криза узрок болести и лошег здравственог стања“. Данас нема потребе за метафорама, али је и на делу обрнут случај – лоше здравствено стање је у буквалном значењу узрок светске економске кризе.
Као што то обично бива, и у овој причи имамо оне који су оптимисти и који верују да неће бити тешко да се свет опорави, али и песимисте који сматрају да ће криза бити тежа од већ поменуте кризе крајем треће деценије прошлог века. Једно је сигурно – финансијски и економски системи више никада неће бити исти.
Зашто то кажем? Многе земље су схватиле да су рањиве јер немају индустријску производњу у стратешки битним секторима, као што су производња медицинске опреме и лекова на националном нивоу. Ланци вредности који су грађени деценијама су се по први пут суочили са глобалним застојем. Велике и мале економије су у протекле две деценије прихватиле Кину као фабрику света, и данас у великој мери зависе од те земље за све – од сировина до производње, и то у стратешки битним секторима.
Наша мудра међународна политика је у овом случају одиграла круцијалну улогу – добри односи председника Александра Вучића са кинеским руководством олакшали су нам приступ медицинској опреми из те државе. Иако смо мала земља, наша стратегија пријатељства са истоком и западом се показала као паметна и одиграла пресудну улогу у овом важном тренутку за наш народ.
Први задатак који смо себи поставили након појаве вируса у Србији било је неометано финансирање борбе за очување живота и здравља људи. То нам је и даље први приоритет. Наш други задатак је био да умањимо негативне ефекте по привреду и грађане. У ту сврху смо и донели Програм економских мера за подршку привреди, који је свеобухватан јер подразумева директну подршку запосленима, одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде до 2021. године, директну помоћ свим пунолетним грађанима у износу од 100 евра и повољне кредите за ликвидност. С обзиром на то да је имплементација мера почела већ почетком ове недеље, верујем да нас прави ефекти тек очекују.
Морамо да оживимо привредну активност, да задржимо запослене на својим пословима, да оживимо фирме. Владе широм света, као и централне банке, убризгавају огроман новац у економију, а то је управо и оно што ми чинимо.
Знали смо да је најважнија управо подршка запошљавању јер је у свакој кризи најгори ефекат да људи остану без посла. Ми смо успели да смањимо незапосленост на историјски низак ниво и не смемо да дозволимо да ти проценти поново порасту. Одличан знак је што су послодавци вратили већ девет хиљада људи на посао, а тај тренд је почео након прве најаве Програма економских мера за подршку привреди.
Добра вест је и да Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа да ће Србија следеће године имати раст од чак 7,5%, док ће глобални раст у просеку бити 5,8%. Повољне су и пројекције које чујемо од ММФ-а за ову годину – очекује се да ће Србија имати знатно мањи негативни утицај у односу на земље у Европи када је реч о привредном расту. Највеће европске земље, као што су Немачка, Француска, Италија – доживеће огроман пад привредне активности. Невероватно је да ће, по њиховим пројекцијама, Србија бити број један у Европи.
Наиме, иако ће пад привредне активности у Европској унији утицати и на српску привреду, с обзиром на обим спољнотрговинске размене са земљама ЕУ, то нас и даље оставља на првом месту у Европи када је реч о укупном проценту ревизије БДП-а.
Ми мислимо да можемо и боље до тога, тако да је пројекција Министарства финансија за ову годину – 1,8%. Имали смо одличне резултате у првом кварталу 2020. године, када је наша привреда порасла за око 6% у односу на исти период претходне године.
У свом извештају ММФ предлаже доносиоцима економских мера да пруже подршку у виду стимуланса домаћинствима и погођеним предузећима. И то је управо оно што ми радимо – док са једне стране помажемо микро, малим и средњим предузећима да остану на стабилним ногама, са друге стране издвајамо директна средства за новчане уплате запосленима и свим пунолетним грађанима.
Дакле, успели смо да ојачамо и да постанемо отпорнији на кризу. Тешке, али одлучне реформе председника Вучића из 2014. и 2015. године резултирале су стабилизацијом јавних финансија. Већ неколико година имамо позитивне фискалне резултате, а јавни дуг нам је под контролом. Побољшали смо кредитни рејтинг и отворили врата ка међународном тржишту капитала. Рејтинг агенција Фитцх Ратинг је у свом последњем извештају од 28. марта 2020. потврдила кредитни рејтинг на нивоу ББ+, са стабилним изгледом за даље побољшање. Кажу да добро избалансиран буџет за 2020. годину, фискална дисциплина и висина депозита, пружају Србији довољно фискалног простора за посткризно реаговање.
Наш фискални лек ће помоћи домаћој економији да се одржи на стабилним ногама и да се што пре врати високим стопама раста. Имали смо превише добре резултате да бисмо сад дозволили привредној активности да предуго стоји. Оптимисти смо јер знамо да смо довољно отпорни да превазиђемо препреке које су пред нама. То не говоримо само ми, већ и међународне финансијске институције и рејтинг агенције.
Верујем да ће се једног дана у уџбеницима економије изучавати да је свет стао почетком те 2020. године. Ипак, од тога колико дуго буде стајао зависиће и јачина кризе. Ми знамо да можемо да превазиђемо и ову препреку као што смо истом јачином превазилазили и оне које су остале у годинама иза нас. Нисмо имуни, али смо спремни за брзо оздрављење наше економије.
Извор: Блиц.рс
