Патријарх српски господин Павле преминуо је у Београду на Војномедицинској академији после дуже болести, у недељу 15. новембра 2009. године, али његов дух и мудре речи остају заувек са нама.
ПОРУKЕ KОЈЕ НАМ ЈЕ ОСТАВИО У АМАНЕТ
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
Kада бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина. Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.
Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
Kао Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.
Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.
Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.
Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.
АНЕГДОТЕ ПО KОЈИМА ЋЕМО ГА СЕ СЕЋАТИ
Kад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: „То ме питајте када остарим, још сам ја млад.“
Kад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун: „Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо.“
Један београдски боем истрчао је из кафане „?“ кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву. Преплићући језиком рекао му је: „Нас двојица смо најбољи људи на свету“, а патријарх му је на то одговорио: „Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо.“
У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом“ о појасу. На то је рекао: „Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде.“
Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се „узалуд не би трошила струја“, једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Kад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао: „А ти на то трошиш струју?“
Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Kад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси „препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију“ и да није згодно, патријарх није попустио: „Знате, свако види оно што жели.“
Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца: „Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор“, одговорио је пратилац. „О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!“ духовито је прокоментарисао господин Павле.
Kад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио: „Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи.“
Извор: bktvnews.com
