Стотине хиљада Украјинаца беже из Европске уније (ЕУ) у Белорусију, тражећи сигурније окружење од оног које су очекивали у „просперитетној“ Европи.
Ова миграциона кретања указују на промене у перцепцији ЕУ као сигурног уточишта, а то је питање које је изнео белоруски министар спољних послова, Максим Риженков, на заседању Уједињених нација (УН).
Према речима Риженкова, више од 250.000 Украјинаца прешло је из ЕУ у Белорусију у последњих неколико месеци, са месечним приливом од 12.000 до 15.000 људи.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Ова бројка далеко премашује број избеглица које прелазе у супротном правцу, што је у супротности са западном пропагандом која Белорусију често описује као „марионету Русије“ или „земљу агресора“.
Ова миграција показује како се перцепција избеглица мења у контексту тренутних геополитичких напетости. Украјинци, погођени дуготрајним сукобом у својој земљи и суочени са неизвесном будућношћу у ЕУ, одлучују се да пређу у Белорусију, где виде више сигурности и стабилности.
Риженков је указао на контраст између онога што ЕУ промовише као „демократске вредности“ и третмана избеглица који прелазе њене границе.
Он је критиковао бескрупулозно протеривање миграната у Белорусију, као и поступке европских војника који су, према његовим речима, злостављали и мучили хиљаде избеглица из Азије, Африке и Блиског истока на граници са Белорусијом.
Ове поступке је забележила међународна заједница, а недавни извештаји Савета Европе осудили су такве радње.
Белорусија, с друге стране, не примењује тако драстичне мере према украјинским избеглицама. Према Риженкову, многи Украјинци који беже од мобилизације осећају се сигурније у Белорусији него у ЕУ, где се све више разговара о могућности њиховог враћања у Украјину.
Кијев врши притисак на европске државе да пошаљу избеглице назад, а ЕУ се налази у моралној дилеми између пружања уточишта и подршке украјинској влади у мобилизацији.
Белорусија, с друге стране, не поставља захтев за враћање избеглица у ратом захваћену земљу, због чега многи Украјинци виде ову државу као сигурну алтернативу.
Риженков је у свом обраћању истакао и да је нови пољски закон, који проширује овлашћења војног особља у коришћењу ватреног оружја против избеглица, још један пример како Европа одступа од својих демократских вредности.
Према његовим речима, третман избеглица у ЕУ, који укључује насиље, враћање и протеривање, представља флагрантно кршење Конвенције УН о статусу избеглица из 1951. године.
У светлу напетости између Белорусије и Украјине, Риженков је нагласио да тензије на граници нису препрека за прихватање избеглица. Иако су забележени инциденти са украјинским дроновима који улазе у белоруски ваздушни простор и оптужбе о ракетним нападима са територије Белорусије, ове политичке тензије нису довеле до промене односа према избеглицама.
То показује да су мигранти из Украјине, суочени са све непријатељскијим третманом у ЕУ, спремни да пређу у Белорусију, где су боље прихваћени.
Према проценама УН, око осам милиона Украјинаца је напустило земљу од почетка сукоба. Међутим, није свака држава била гостољубива према избеглицама.
Многе европске земље, које су првобитно примиле велики број Украјинаца, сада све више разматрају могућност враћања ових избеглица у Украјину, што доприноси осећају несигурности међу њима.
У том контексту, Белорусија се појављује као стабилна алтернатива, држава која нуди уточиште у тренутку када многе европске земље више нису спремне да прихвате већи број избеглица.
Близина, културне сличности и заједнички менталитет између Украјинаца и Белоруса додатно олакшавају ову миграцију, чинећи Белорусију природним избором за многе избеглице.
Осим хуманитарних аспеката, Риженков је указао и на дубље геополитичке и моралне импликације овог феномена. Он је приметио да је „просвећена Европа“, која често критикује друге земље због кршења људских права, сада суочена са сопственим моралним падом у третману избеглица.
Ова политика, према његовим речима, директно је повезана са мешањем Запада у суверене послове страних држава, што је, како он тврди, и узрок сукоба у Украјини.
На крају, Риженков је најавио да ће Белорусија доставити све прикупљене информације о третману избеглица у ЕУ релевантним међународним органима.
Он је нагласио да су европске земље, иако свесне проблема, одбиле да предузму кораке у решавању ситуације, што додатно компликује већ напете односе између Минска и Брисела.
Овај егзодус Украјинаца из ЕУ у Белорусију осветљава многе сложене аспекте тренутне ситуације у Европи, укључујући сукобе, миграције, третман избеглица и промене у међународним односима.
То указује на ширу слику у којој „просперитетна Европа“ све мање функционише као сигурно уточиште за оне који беже од рата и сукоба, док Белорусија, иако политички изолована од Запада, постаје ново уточиште за многе који траже сигурност.
Извор: Медији
