Био је страствени ловац и највећи римски војсковођа у време цара Тита и Трајана.
Светац Јевстатије Плакида, или Свети Евстатије, заштитник је лова, тако да верници СПЦ и ловци православних земаља овај дан обележавају као свој највећи празник.
Многа ловачка удружења у земљи на свечани начин сваке године прослављају овог свеца, за кога налазимо да се у младости звао Плакида, и да је живео од 70 – 120 године после Христовог рођења, у Риму.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришћански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом помисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас господњипозивом да оде свештенику хришћанском и да се покрсти.
Плакида појавом послуша, оде и покрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога се вратио поново у шуму на исто место где му се појавио јелен, те и клекнувши захвали Богу што га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му предрече његово страдање.
КАД ЕВСТАТИЈЕ НЕ БИ МАЛОДУШАН…
Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје, каже једна хришћанска беседа. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци.
Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина.
Ипак, пред крај владавине цара Трајана, уследио је напад варвара на Римско царство и цар је послао два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену, цар Трајан је умро а на престо царства је досао цар Андријан.
Када позва цар војводу Плакиду да принесе жртву, он рече да је Хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво, али читаво и неповређено, тако да ниједна длака на њиховим главама није недостајала, и сахранише га по хришћанским обичајима.
Од трећег века по Христовом рођењу до данас, његово име се изједначавало са великомучеништвом и заштититником ловаца.
Извор: БКТВНеwс/Телеграф/Србија јавља
