Руски председник Владимир Путин је ове године више пута махао нуклеарним мачем, подсећајући да Русија да има највећи нуклеарни арсенал на свету и покушавајући да одврати Запад од повећања подршке Украјини.
Он је наредио својој војсци да одржи вежбе нуклеарног наоружања на бојном пољу са својом савезницом Белорусијом.
Он је најавио да ће Русија почети да производи ракете средњег домета, које су биле забрањене сада растављеним америчко-совјетским споразумом из 1987. године. А прошлог месеца је снизио праг за ослобађање свог арсенала ревидирањем нуклеарне доктрине земље.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Путин се ослања на те хиљаде бојевих глава и стотине пројектила против огромне предности НАТО-а у конвенционалном оружју како би обесхрабрио оно што види као претњу суверенитету и територијалном интегритету Русије, пише Асошиејтед прес.
Федерација америчких научника је ове године проценила да Русија поседује укупно 5.580 распоређених и нераспоређених нуклеарних бојевих глава, док САД имају 5.044 заједно, две земље поседују око 88 одсто светског нуклеарног оружја.
Већина се односи на стратешко или интерконтинентално оружје домета. Као и САД, Русија има нуклеарну тријаду копнених интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ), бомбардера дугог домета и подморница с ИЦБМ наоружањем.
Путин већ четврт века ради на унапређењу свог нуклеарног арсенала
Откако је Путин дошао на власт 2000. године, Кремљ је радио на унапређењу совјетских компоненти тријаде размештањем стотина нових пројектила, пуштањем у рад нових нуклеарних подморница и модернизацијом бомбардера са нуклеарним оружјем. Руски напор да обнови своје нуклеарне снаге помогао је да подстакне САД да покрену скупу модернизацију свог арсенала.
Русија је поново опремила своје копнене стратешке ракетне снаге мобилним ИЦБМ-овима Јарс и недавно је почела да распоређује тешке ИЦБМ базиране у силосима Сармат – означене на Западу као ракете Сатана ИИ – како би постепено заменила око 40 совјетских ракета Р-36М.
Сармат је имао само један познати успешан тест, а наводно се догодила огромна експлозија током неуспелог теста прошлог месеца.
Морнарица је наручила седам нових подморница на нуклеарни погон класе „Бореј“, од којих свака има по 16 ракета са нуклеарним врхом „булава“, а планира да изгради још пет. Ове подморнице треба да формирају језгро поморске компоненте тријаде заједно са неколико нуклеарних подморница из совјетске ере које су још увек активне.
Русија се и даље ослања на совјетске стратешке бомбардере Ту-95 и Ту-160, који носе крстареће ракете са нуклеарним врхом. Москва је поново покренула производњу надзвучног авиона Ту-160, који је заустављен након распада Совјетског Савеза 1991. године, са циљем израде неколико десетина модернизованих авиона.
САД процењују да Русија има између 1.000 и 2.000 нестратешких или тактичких нуклеарних бојевих глава намењених за употребу на бојном пољу, које су обично далеко мање деструктивне од стратешких бојевих глава које могу да униште читаве градове.
Високо прецизне ракете
Русија има високопрецизне ракете Искандер са копна домета до 500 километара, које могу бити опремљене или конвенционалном или нуклеарном бојевом главом.
Ваздухопловство има флоту борбених авиона МиГ-31 са хиперсоничном ракетом Кинжал, која може бити опремљена нуклеарном или конвенционалном бојевом главом. Русија је често користила конвенционалне верзије Искандера и Кинжала против Украјине.
Русија и Белорусија одржале су вежбе нуклеарног оружја за обуку својих трупа у мају, убрзо након што је Путин започео свој пети мандат.
МАД доктрина
Деценијама су се Москва и Вашингтон ослањали на нуклеарно одвраћање према концепту узајамно осигураног уништења – скраћено МАД – на основу претпоставке да би снажна одмазда обесхрабрила било коју страну од покретања напада.
Руска нуклеарна доктрина усвојена 2020. године предвиђала је употребу таквог ултимативног оружја као одговор на нуклеарни или конвенционални напад који угрожава „постојање руске државе“.
Московски јастребови критиковали су документ као нејасан, позивајући Путина да га пооштри. Путин је у септембру упозорио САД и НАТО да би дозвољавање Украјини да користи западно оружје већег домета за нападе дубоко у Русији значило да је његова земља у рату са НАТО-ом.
Он је своју поруку појачао објавом нове верзије нуклеарне доктрине, која конвенционални напад на Русију од стране ненуклеарне нације, коју подржава нуклеарна сила, сматра заједничким нападом на његову земљу – јасно упозорење САД и другим украјинским савезницима .
Путин је такође рекао да ревидирани документ предвиђа употребу нуклеарног оружја у случају масовног ваздушног удара, остављајући отворена врата потенцијалном нуклеарном одговору на било који ваздушни напад.
Последњи споразум о контроли наоружања истиче 2026. године
Нови СТАРТ, америчко-руски споразум о смањењу наоружања из 2010. године, последњи преостали спшоразум о контроли наоружања између Москве и Вашингтона који истиче 2026. године, ограничава сваку земљу на највише 1.550 распоређених нуклеарних бојевих глава и 700 распоређених пројектила и бомбардера. У фебруару 2023. Путин је суспендовао учешће Русије у Новом СТАРТ-у, али је обећао да ће се Русија придржавати ограничења.
Путин је у јулу најавио да ће Русија почети производњу ракета средњег домета забрањених сада раскинутим америчко-совјетским ИНФ Уговором. Пакт из 1987. забранио је ракете домета од 500 до 5.500 километара. Он је рекао да ће Москва одговорити у натури на планирано распоређивање америчких ракета средњег домета у Немачкој.
Упркос тензијама, Вашингтон је позвао Москву да настави дијалог о контроли нуклеарног наоружања. Путин је одбио понуду, рекавши да су такви преговори бесмислени, док САД отворено настоје да нанесу стратешки пораз Русији у Украјини.
Путин је рекао да би Русија могла да настави са тестирањем нуклеарног оружја ако то ураде и САД, окончавајући глобалну забрану која је на снази од распада СССР-а. Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да је полигон за нуклеарно тестирање на арктичком архипелагу Нова земља спремна за наставак тестирања.
Путин је најавио ново оружје 2018
Путин је 2018. најавио ново оружје које ће наводно учинити бескорисном било какву америчку противракетну одбрану. Ово се односи на хиперсонично клизно возило Авангард, које може да лети 27 пута брже од звука и да изводи оштре маневре како би избегло непријатељске ракетне штитове. Прве такве јединице су већ активне.
Такође је поменуо подводни дрон Посеидон са нуклеарним оружјем и атомским погоном, дизајниран да експлодира у близини обале и изазове радиоактивни цунами. Наводно се тестирање Посејдона ближи крају.
Крстарећа ракета на атомски погон, концепт који датира из времена Хладног рата, такође је у развоју. Та ракета, названа Буревестник или Петрел, изазвала је скептицизам међу стручњацима, који наводе технолошке препреке и забринутост за безбедност од зрачења. Током тестирања 2019. године, у експлозији Буревестника на војном полигону у Белом мору погинуло је пет инжењера и два војника.
Извор: Индеx.хр