Евгеније је био необичан човек. Обративши се вери 1990. године, све је оставио и из далеког Владивостока пешке кренуо на Свету Гору.
Ишао је без новца и чак без пасоша. Штавише, без пасоша успео је да пређе совјетско-румунску границу, затим румунско-бугарску, затим бугарско-грчку. Како је то било могуће, сами Бог зна, али чињеница остаје чињеница. Најтеже од свега му је било да пређе последњу границу – грчко-светогорску.
Не чудите се, јер Света Гора је држава у држави. И њене границе чува грчка полиција. Истина, према његовим речима, морао је да се пробије кроз непроходне шикаре, као тигар. Добро су га очешали трње и пузавице. Али је ипак успео.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Обишао је Евгеније све манастире и одлучио је да посети старца Пајсија у његовој келији у Каруљи. Дошао је до ограде иза које се налазила старчева келија. Покуцао је. Нико се није одазвао. Тада је он лагано гурнуо капију – она се отворила: старац је није закључавао.
Евгеније је ушао унутра, али старца није било ни у дворишту, ни у келији. Касније је Евгеније сазнао да је тога дана на Свету Гору дошао Патријарх константинопољски Димитрије и да су сви монаси отишли да га дочекају на пристаништу у Каруљи. Пошао је и старац Пајсије.
Тако је Евгеније одлучио да сачека старца. Погледао је около и видео да на дрвету висе некакве врећице. Погледао је шта има унутра и видео слаткише. Испоставило се да их је старац остављао за посетиоце. Гладни Евгеније жељно је напао на слаткише и време је неприметно протицало.
Одједном је лупнула капија, у двориште је ушао старац. Евгеније, коме су уста била пуна – скочио је и почео да се клања и извињава. А старац га тапше по рамену. “Ништа, све је у реду.“
А онда се дешава нешто изузетно. Евеније, који не зна ни речи грчког, разуме старца. И сасвим изненада, он одједном почиње да прича старцу Пајсију свој многострадални пут од Владивостока до Свете Горе са свим граничним митарствима. А старац га пажљиво слуша и на лицу мусе види да све потпуно разуме. А онда је он почео да говори, и гле, чуда: Евгеније све схвата шта старац Пајсије говори, иако је причао на грчком.
А говорио му је о духовном животу, о Исусовој молитви, очувању чистоте душе. Евгеније га је слушао, заборавивши на све, незнајући где се налази – на небу или на земљи. На крају је старац заврши освоје духовно поучавање, благословио га за пут и дао му слаткиша.
Од оца Пајсија Евгеније је изашао у духовном усхићењу. А затим је почео да га гризе црв сумње. Мислио је: „Па, то не може бити. Ја баш ништа не знам на грчком, а старац ни речи не зна руске. Вероватно ми се све то привидело. Халуцинација. Од глади или ко зна од чега.“
Тако је у сумњи Евгеније проживео четири године. За то време упокојио се старац Пајсије, а Евгеније је много странствовао. На крају се нашао у Јерусалиму, 1995. године. За време свог странствовања, научио је грчки. И једнога дана, док је био у Јерусалиму, изненада је чуо повик на грчком језику:
“Здраво, Евгеније!”
Окренуо се: иза њега су била два млада монаха Грка, њему непозната. Упитао их је: “Одакле ме знате?”
А они му одговарају: “Како да не знамо за тебе! Старац Пајсије нам је све о теби испричао: и како си пешачио од Владивостока и како си се на Свету Гору кроз шипражје пробио.”
Тако је благодарећи ученицима старца Пајсија, он схватио да онда није доживио халуцинацију, нити прелесно виђење, него се с њим десило право чудо које је могуће по молитвама духоносног старца Пајсија.
Извор: баштабалкана/мојкутак.овх
