Америчка морнарица, под командом адмирала Лизе Франчети, издала нове смернице за припрему за потенцијални сукоб са Пекингом око Тајвана већ 2027. године.
План за навигацију шефа поморских операција америчке ратне морнарице, који се такође назива план „Пројекат 33“, поставља два примарна циља: јачање поморске спремности и јачање улоге америчке морнарице.
Он, пише Габриел Хонрад за Асиан Тајмс, идентификује седам критичних области, укључујући решавање заосталих радова у одржавању флоте, припрему роботских и аутономних система, побољшање запошљавања и задржавања морнара и јачање инфраструктуре.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
План наглашава и технолошке иновације као одговор на повећане глобалне претње – посебно због растућих војних способности Кине и све агресивнијих акција Русије. Настоји да осигура да америчка морнарица задржи своју супериорност кроз спремност, интеграцију заједничких снага и компетенцију бораца, вођену напретком у вештачкој интелигенцији (АИ) и роботици. Подвлачи важност брзог спровођења ових иницијатива како би се одговорило на будуће изазове.
Док америчка морнарица убрзава своје напоре да се супротстави растућој поморској моћи Кине, суочава се са заосталим капацитетима бродоградње и застарелих ланаца команде у потенцијалном сукобу.
Асиа Тимес је раније приметио да се САД суочавају са критичним изазовима у поморској бродоградњи док се боре да одрже корак са брзом поморском експанзијом Кине. Кина сада има највећу морнарицу на свету, са 370 бродова и подморница и више од 140 великих површинских пловила. Осим тога, 13 кинеских бродоградилишта имају већи капацитет од свих седам америчких бродоградилишта заједно.
Даље, америчка бродоградилишта се суочавају са недостатком квалификоване радне снаге, што је погоршано смањењем буџета и отпуштањима која су исцрпила специјализовану радну снагу потребну за поморску изградњу. Штавише, застареле стратегије набавке и ослањање на скупе, старе ратне бродове као што су носачи авиона, разарачи и амфибијски јуришни бродови додатно ометају способност САД да брзо увећа своју флоту.
Кинеска цивилно-војна стратегија фузије, која јој омогућава да гради и војна и цивилна пловила у истим бродоградилиштима, повећала је њену ефикасност и производне капацитете.
Док је препуштање америчке поморске бродоградње кључним савезницима као што су Јапан и Јужна Кореја окаректерисано као одрживо средство за повећање броја бродова америчке морнарице, бројни експерти су изразили забринутост да би то било слично предаји стратешких капацитета САД трећим странама, што би утицало на суверенитет САД.
У мају 2024, Асиа Тимес је приметио да процеси и средства укључени у откривање, лоцирање, праћење, циљање, напад и процену штете у борби у индо-пацифичком региону имају ограничену прилагодљивост и могућности размене информација, што омета њихову ефикасност у потенцијалном сукобу.
Кина би могла да искористи такву рањивост кроз свој концепт прецизног ратовања на више домена (МДПВ), који користи вештачку интелигенцију и могућност да брзо идентификује слабости у америчком оперативном систему и комбинује снаге из више домена како би покренула прецизне ударе на те слабе тачке.
Како интеграција роботике и вештачке интелигенције постаје кључна у поморском ратовању, тежња америчке морнарице да стекне и угради аутономне системе у своју структуру показује њену стратегију да се супротстави предности кинеске бродоградње кроз технолошке иновације и разорне борбене тактике.
У фебруару 2024, Асиа Тимес је поменуо да Министарство одбране САД тражи предлоге за јефтине, аутономне чамце са беспилотним летелицама у оквиру пројекта малог беспилотног површинског возила (СУСВ), али и јефтиног поморског експедиционог пловила (ПРИМЕ).
Иницијатива има за циљ да унапреди поморске способности, посебно у потенцијалном сукобу у Тајванском мореузу. Пројекат тражи дизајне који могу да путују 500 до 1.000 наутичких миља док носе терет од 1.000 фунти и постижу брзину од најмање 35 чворова уз аутономну навигацију чак и у окружењима у којима је ГПС одбијен.
Иницијатива ПРИМЕ би могла да потпадне у опсежнију америчку „Хеллсцапе“ стратегију за сузбијање потенцијалне кинеске инвазије на Тајван. Овај план укључује распоређивање ројева беспилотних беспилотних летелица, подморница и површинских бродова у Тајванском мореузу, остављајући време за интервенцију САД и савезника.
Међутим, УСВ-ови имају значајна технолошка и сајбер-безбедносна ограничења. Симулације сугеришу да би ројеви дронова могли да преплаве одбрану Кине, али и даље постоји забринутост због њихове рањивости на електронски рат и сајбер нападе. Даље, њихова предложена масовна примена наглашава потребу за разноврсним и отпорним производним ланцем снабдевања.
Док се САД боре да повећају број бродова и интегришу нове технологије, суочавају се са дилемом између одржавања тренутне спремности за потенцијалне сукобе и улагања у дугорочну модернизацију како би били испред конкуренције.
У чланку Процеедингс из фебруара 2022. године, Аарон Марчант помиње да се америчка морнарица суочава са критичним изазовом у преласку са краткорочне културе „могу учинити“ на начин размишљања који је дугорочно спреман за борбу како би се суочио са конкуренцијом великих сила, посебно против Кине и Русија.
Марчант напомиње да је став америчке морнарице „може“ историјски довео до оперативног успеха. Међутим, он истиче да недавни трендови откривају дефицит спремности који је погоршан високим оперативним темпом, неадекватном обуком и недостатком особља. Он каже да се, упркос напорима да се позабави овим питањима, америчка морнарица бори да уравнотежи операције, одржавање и обуку.
Он наглашава да америчка морнарица да би успела у будућим ангажманима мора да има добро обучене, одморне и потпуно попуњене посаде.
Марчант каже да су за то потребне и институционалне промене, као што су побољшана обука особља, уз ослањање на искуства америчког маринског корпуса, америчке обалске страже и савезничке морнарице.
Марчант наглашава да дугорочни успех америчке морнарице зависи од њене способности да се прилагоди и припреми за врхунску поморску борбу, превазилазећи краткорочност која је карактерисала њену недавну прошлост.
Мајкл Бајер напомиње у чланку из априла 2023. за Натионал Дефенце Магазине да америчка морнарица свакодневно спроводи операције „високог темпа“ на глобалном нивоу, стварајући интензивну потражњу за врхунским поморским борцима као што су нуклеарне подморнице, разарачи, носачи авиона и крстарице.
Он каже да ће ова ситуација продужити интерну дебату о томе да ли америчка морнарица треба одмах да подржи текуће операције и одржавање бродова или да се усредотоћи на развој нових пловила, хиперсоничног оружја, оружја усмерене енергије и иновативне аутономије.
Извор: Asian tajms
