Бежећи из града у којем је живела већину свог живота, Марија Хончаренко са собом носи само једну малу торбу и своја два мачета.
Након што је тврдоглаво остала у граду Покровску на истоку Украјине, ова 69-годишњакиња сада ипак слуша савете и спрема се да оде.
„Срце ми стане кад чујем прасак“, говори Марија плачући. Она држи стари телефон са тастатуром на којем су спремљени контакти за хитне случајеве.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Линија фронта удаљена је мање од осам километара од Покровска. Серхиј Добрјак, начелник градске војне управе, каже да Руси гађају град не само балистичким пројектилима и вишецевним бацачима ракета него и навођеним бомбама, па чак и артиљеријом.
„Погледајте шта су нам Руси учинили. Овде сам радила 30 година, а сада остављам све иза себе“, каже Марија бризнувши у плач. Волонтери јој помажу да уђе у аутобус за евакуацију. Возови овде више не саобраћају.
Пад Покровска значио би губитак целог Доњецка
Покровск је кључно саобраћајно чвориште. Ако падне, руске снаге ће пресећи једну од главних достављачких рута у региону. То ће вероватно присилити Украјину да се повуче из Часив Јара, а линија фронта ће се помаћи ближе Краматорску. За Украјину би то заправо значило губитак готово целе области Доњецк, за коју се Кремљ бори од почетка своје инвазије.
Украјинска војска признаје да њен упад у рускуобласт Курск није успео да натера Москву да одврати своје трупе из источне Украјине. А неки посматрачи тврде да је овај потез, који је свакако помогао у јачању морала међу војницима, оставио стратешку достављачку руту рањивом на руске нападе.
У недељу је Русија тврдила да је преузела контролу над селом Новохродивка, само 10 км од Покровска. Кијев није коментарисао ову вест, али извори су рекли да су се украјинске снаге повукле из тог села.
Места у аутобусу за евакуацију брзо се попуњавају. Жена са петогодишњом кћерком пење се у аутобус. Ово им је друга евакуација. Први пут се то догодило 2022., када су побегле из овог пограничног града након што је Русија покренула инвазију на Украјину.
Багери копају ровове
Овај град је очито главни приоритет Москве. Према Серхију Добрјаку, размера снага које се овде боре је 10 према један у корист Русије. Током последњег напада, Русија је погодила трафостаницу у Покровску, оставивши пола града без струје. Напади су такође прекинули доставу водом. Град брзо постаје пуст. Пре само два месеца овде је још живело 48.000 људи. Данас их је половина већ отишла. Иначе ужурбано средиште града са продавницама и супермаркетима је језиво тихо. Банке и већина кафића су затворени. Болница је евакуисана.
Изван града багери копају нове ровове на пољима. Међутим Олександр Сирски, врховни заповедник украјинске војске, каже да су успели да зауставе руско напредовање према Покровску.
Потпуковник Олех Демјаненко рекао је да је линија фронта на северном крилу руског напада на Покровск доиста стабилизована. Међутим руски напади углавном су усмерени на јужно крило, где се настављају тешке битке. Једно од подручја на том крилу које Руси покушавају да заузму је Селидове, мало место југоисточно од Покровска. Немилосрдни руски напади им не дају предаха.
„Припремите се за акцију!“ заповеда заповедник јединице Дмитро након добијања координата нове мете. Сви чланови посаде појуре до старе америчке хаубице М-101. Ова врста оружја коришћена је у Другом светском рату. Сада га Украјинци користе како би зауставили руске нападе. Заповедник виче: „Пали!“ и повлачи уже. Експлозија је заглушујућа. Хаубица је прекривена димом.
Интензивне борбе
Борбе у овом сектору су врло интензивне, каже 31-годишњи Дмитро: „Непријатељ напада у групама од 15 људи, понекад и до 60. Испаљујемо до 200 граната дневно како бисмо их одбили“. Ово је велика промена у односу на прошлу зиму када су топови мировали већи део дана.
Али што више гранатирају руске положаје, то је већи ризик од узвратне ватре. Након сваке серије граната, украјински артиљеријци одлазе у земуницу како би на безбедном причекали руски противудар. А кад зачују гласан ударац у даљини, утихну. „Клизећа бомба“, мрмља један од војника. Тог оружја се највише боје. Има разоран учинак и артиљеријци немају где да се сакрију од њега.
Дмитро даје нејасан одговор на питање да ли би било корисније користити украјинске снаге укључене у операцију Курск за одбрану област Донбас: „Заповедници имају бољи преглед за доношење стратешких одлука“. Линија фронта овде се може брзо помаћи. Понекад то може бити потпуно изненађење за украјинске снаге.
У августу је група од седам војника 68. бригаде започела смену на истуреном положају у селу Комишивка, 15 км западно од Селидова. Задатак им је био да зауставе све покушаје пробоја руских снага. Сутрадан су их, међутим, опколиле руске снаге. Захваљујући изузетно храбрим возачима и непажњи руских војника, евакуисани су три дана касније.
У Покровску се аутобус за евакуацију попунио. Мора да се крене новом рутом јер је мост на излазу из града оштећен руским нападима. Док аутобус креће, људи машу кроз прозоре и бришу сузе. За Марију Хончаренко ово је застрашујуће путовање пуно неизвесности. Али свесна је да ће у новом дому бити сигурније него да остане на првој црти.
Извор: Курир.рс/Индеx/Пренео: А.Н.
