У светлу све сложеније геополитичке ситуације и растућих тензија између Русије и Запада, председник Владимир Путин предложио је значајне измене руске нуклеарне доктрине.
Ове промене, према речима стручњака, имају за циљ да повећају ефикасност механизма нуклеарног одвраћања и јасно дефинишу услове под којима би Русија могла размотрити употребу нуклеарног оружја.
Генерал-пуковник у пензији Јевгениј Бужински, бивши начелник Управе за међународне уговоре и заменик начелника Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Руске Федерације (2000-2009), а сада професор на Вишој школи економије, поделио је своје стручно мишљење о овим променама у емисији „Потпуни контакт са Владимиром Соловјевим“.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Бужински је истакао да је недавно одржан састанак Савета безбедности о нуклеарном одвраћању био очекиван догађај, с обзиром на то да се ревидира документ из 2020. године под називом „Основе државне политике у области нуклеарног одвраћања“.
Ова ревизија долази у тренутку када се Русија суочава са значајним изазовима на међународној сцени, укључујући текући сукоб у Украјини и погоршање односа са НАТО алијансом.
Кључни аспекти предложених промена
-Потврда одговорног става: Бужински наглашава да је председник Путин поново потврдио да је употреба нуклеарних снага крајња мера за заштиту суверенитета земље. „Русија остаје одговорна нуклеарна сила.
Нуклеарна тријада (Стратешке ракетне снаге, интерконтиненталне ракете подморница и авијација дугог домета) и даље је основа за обезбеђивање безбедности земље,“ рекао је генерал.
-Проширење циљних држава: Једна од кључних новина је проширење категорије држава и војних савеза према којима ће Русија примењивати нуклеарно одвраћање. Бужински предвиђа да ће, након одобрења измена председничким указом, ажурирани документ вероватно бити објављен и у њему ће бити поменут НАТО блок као савез непријатељских држава према којем ће се примењивати нуклеарно одвраћање.
„Мислим да ће бити именоване конкретне државе: Сједињене Државе, Француска, Велика Британија,“ рекао је Бужински. „С обзиром на то да неке ненуклеарне државе воде отворено непријатељску политику према Руској Федерацији, могуће је да ће и оне бити поменуте.“
-Проширење листе претњи: Према Бужинском, важно је да је „допуњен списак војних претњи за чију неутрализацију се спроводе мере нуклеарног одвраћања“. Поред већ постојећих одредби о ударима на елементе војне инфраструктуре чије уништење може спречити узвратни удар, нови документ ће вероватно укључити и ударе на објекте цивилне инфраструктуре, посебно на нуклеарне електране.
-Одговор на „заједничку агресију“: Бужински сматра да је посебно значајна одредба која се тиче „нуклеарног реаговања“ на агресију против Русије од стране било које ненуклеарне државе, али уз учешће или подршку нуклеарне државе. Такав сценарио би се сматрао заједничким нападом на Руску Федерацију.
Генерал је навео пример недавних тензија око Курска, где је Кијев, уз директну подршку САД, Француске и Велике Британије, предузео акције које би се могле сматрати поводом за руску употребу нуклеарног оружја.
Слично се односи и на друге ненуклеарне земље, попут Пољске или балтичких држава, ако би напале Русију или Белорусију уз подршку нуклеарних сила.
-Проширење листе оружја која изазивају нуклеарни одговор: Бужински је истакао да се предлаже проширење списка наоружања чија употреба од стране противника може изазвати нуклеарни удар.
Раније су то биле само интерконтиненталне балистичке ракете и бомбардери дугог домета. „Сада се говори о авионима стратешке и тактичке авијације, крстарећим ракетама, беспилотним летелицама, хиперсоничним и другим летелицама,“ објаснио је генерал. „Све ово нам даје основу за употребу нуклеарног оружја.“
Импликације нових одредби
Бужински је нагласио да, с обзиром на близину НАТО аеродрома границама Русије, време од добијања информација о полетању до преласка границе неће бити дуго. „То је управо време које ће нашем Врховном команданту бити потребно да донесе одлуку о одбијању агресије и извођењу узвратно-сусретног удара,“ рекао је генерал.
Важно је напоменути да доктринарна документа и даље не помињу одредбе о превентивним или преемптивним ударима. Фокус остаје на узвратним или узвратно-сусретним ударима.
Међутим, Бужински истиче да се могућност употребе нуклеарног оружја сада разматра не само у случају претње суверенитету Руске Федерације када је угрожено само постојање државе, већ и у случају „критичне претње суверенитету“.
„Сада се говори о критичној претњи суверенитету. Могу то тумачити, на пример, овако: нови региони Запорошка и Херсонска област, Доњецка и Луганска република – то је део Руске Федерације. Напад на ове области може створити критичну претњу суверенитету Руске Федерације. Напад на Крим недвосмислено ствара критичну претњу суверенитету Руске Федерације. Мислим да је то веома важно,“ објаснио је Бужински.
Потенцијални сценарији и ризици
Генерал није искључио могућност да би украјински председник Зеленски могао одлучити да предузме још једну војну авантуру и покуша да пресече копнени коридор према Криму, истовремено уништавајући Кримски мост.
„Ако одлуче да предузму неку офанзивну десантну операцију против нашег Крима, пресецајући логистичке путеве, мислим да ће се то недвосмислено сматрати нападом на Руску Федерацију. И ту више ниједна опција није искључена,“ упозорио је Бужински.
Говорећи о руском арсеналу, генерал је истакао да руска армија располаже великим арсеналом тактичког нуклеарног оружја. За разлику од САД, које имају нуклеарне бомбе и нуклеарне бојеве главе за „Томахавке“, Русија има много шири спектар оружја које може носити нуклеарне бојеве главе. То укључује ракете дугог домета класе „ваздух-ваздух“, „земља-земља“, почевши од „Искандера“, авионских ракета Х-102, Х-55, и других.
„Наша палета тактичког нуклеарног наоружања знатно је шира него код било које друге нуклеарне силе,“ нагласио је Бужински. Циљеви таквих удара могли би бити командни центри, контролни пунктови, комуникациони центри, дубоко укопана места базирања нуклеарног оружја, аеродроми, поморске базе – „односно сви значајни војни циљеви који могу подрити или потпуно онеспособити офанзивни потенцијал противника“.
Међународне реакције и импликације
Предложене промене руске нуклеарне доктрине изазвале су забринутост у међународној заједници. Многи западни аналитичари виде ове кораке као потенцијално опасну ескалацију која би могла довести до повећаног ризика од нуклеарног сукоба.
НАТО је реаговао на ове вести, истичући да савез остаје посвећен одбрани и одвраћању, али да нема намеру да распореди нове нуклеарне снаге у Европи. Генерални секретар НАТО-а нагласио је важност дијалога и дипломатије у смањењу тензија између Русије и Запада.
Сједињене Државе су изразиле забринутост због проширења руске нуклеарне доктрине, наглашавајући да такве промене могу довести до дестабилизације стратешке равнотеже. Амерички званичници су позвали на наставак преговора о контроли наоружања и смањењу нуклеарних арсенала.
Кина, као још једна нуклеарна сила, позвала је на уздржаност и дијалог, наглашавајући важност очувања глобалне стратешке стабилности. Пекинг је истакао да све нуклеарне силе имају одговорност да спрече нуклеарни рат и смање ризике од нуклеарних сукоба.
Закључак и перспективе
Предложене промене руске нуклеарне доктрине представљају значајан развој у глобалној безбедносној архитектури. Док Русија тврди да су ове промене неопходне за јачање њеног одвраћања у светлу перципираних претњи, критичари упозоравају да би оне могле довести до повећаног ризика од нуклеарног сукоба.
Кључно питање остаје како ће ове промене утицати на глобалну стратешку стабилност и односе између нуклеарних сила. Неки аналитичари сматрају да би јасније дефинисани услови за употребу нуклеарног оружја могли заправо смањити ризик од неспоразума и ненамерне ескалације.
Други, међутим, упозоравају да би проширење сценарија у којима се разматра употреба нуклеарног оружја могло снизити праг за његову стварну употребу.
У наредном периоду, биће кључно пратити како ће се ове промене имплементирати у пракси и како ће друге нуклеарне силе реаговати. Посебна пажња биће усмерена на то како ће ове промене утицати на преговоре о контроли наоружања и напоре за нуклеарно разоружање.
Коначно, остаје нада да ће упркос растућим тензијама, превладати разум и да ће светске силе наћи начин да кроз дијалог и дипломатију смање ризике од нуклеарног сукоба и очувају глобалну стабилност.
Будућност међународне безбедности у великој мери ће зависити од способности кључних актера да балансирају између националних интереса и глобалне одговорности за очување мира.
Извор: Wебтрибуне.рс
