РУСКЕ оружане снаге су наводно пресреле и обориле 13 израелских пројектила изнад сиријског ваздушног простора. Ово се догодило током покушаја израелског ваздухопловства да изврши напад на Тартус, град који се налази на западној обали Средоземног мора у Сирији.
Први извештаји о овим пресретнутим израелским пројектилима појавили су се 24. септембра из иранске новинске агенције Mehr News Agency . Ову информацију је касније пренео азербејџански News.az. Дана 26., МВМ (Military Watch Magazine) је известио да су руске јединице обориле 13 пројектила у Сирији. Након ових извештаја, вест је кружила руским друштвеним медијима, мада је важно напоменути да ни Русија ни Израел нису званично потврдили да су руске јединице обориле ових 13 пројектила.
Детаљи о специфичним типовима пројектила који су укључени су ретки, а различити извори их једноставно називају „израелским пројектилима“. Обично, израелско ваздухопловство користи низ прецизно вођене муниције, као што су крстареће ракете Delilah и Popeye, које су пројектоване за дубоке ударе на циљеве високе вредности.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Идентификовање тачне природе пресретнутих пројектила могло би да пружи драгоцен увид у способности како израелских војних прецизних тако и руских система противваздушне одбране.
Отисак руске војске у Сирији је у великој мери концентрисан у западној провинцији Латакији, углавном око ваздушне базе Хмејмим и поморског објекта у Тартусу. Ове локације су постале све важније за Русију, посебно са проширењем ваздухопловне базе Хмејмим за смештај стратешких бомбардера способних да лансирају нуклеарне ракете које циљају јужне границе НАТО-а.
Док се Русија традиционално уздржавала од употребе својих система противваздушне одбране за пресретање напада Израела, Турске и западних снага, висока стратешка вредност Тартуса и његовог окружења сугерише да је интервенција руске противваздушне одбране сасвим могућа.
Израелски ракетни удари у Сирији првенствено су вођени његовим циљем да обузда ирански утицај и војно јачање у региону. Гађајући војне базе и складишта оружја које користе групе које подржава Иран, Израел настоји да прекине линије снабдевања и заустави доток напредног наоружања овим фракцијама.
Недавно је ракетни удар на Тартус истакао решеност Израела да заштити своје безбедносне интересе усред сложеног геополитичког пејзажа. Присуство руских снага додатно компликује ситуацију.
У ваздухопловној бази Хмејмим, Русија је распоредила низ напредних система противваздушне одбране. То укључује С-400 и С-300В4 дугог домета, БуК-М2 средњег домета и Панцир-С кратког домета, заједно са разним средствима за електронско ратовање. У прошлости су системи Панцир били у великој мери коришћени за пресретање напада исламистичких побуњеничких група.
Ове побуњеничке групе добиле су значајну подршку Турске, Израела и неколико западних земаља. Док израелски напади крстарећих ракета на Сирију обично користе подзвучне ракете, системи С-400 и С-300В4 су показали способност да пресретну хиперсоничне циљеве који путују брзином већом од 8 маха. У зависности од ракета којима су опремљени, ови системи могу да гађају циљеве на већим дометима до 400 километара, чак допирући до израелског ваздушног простора и шире.
Ако руски системи противваздушне одбране нападају израелске ракете, то би могло означити њихову прву кинетичку акцију на сиријском бојишту. Русија се у великој мери ослања на копнену противваздушну одбрану због одсуства значајне флоте савремених ловаца пете генерације и релативно ограниченог броја ловаца четврте генерације. Ово ослањање је посебно изражено у Сирији, где је присуство руских ловаца мало у поређењу са много већим флотама земаља Западног блока, Израела и Турске.
Иако руска противваздушна одбрана тек треба да се ангажује на пресретању израелских, турских и западних авиона и пројектила који директно нарушавају сиријски ваздушни простор, подаци њихових сензора често су усмеравали сиријску противваздушну одбрану у пресретању долазећих претњи.
За Сирију би ова сарадња могла да промени игру. Ако се руски системи попут С-400 и С-300В4 активно користе за пресретање пројектила, то би могло значајно повећати оперативну ефикасност сиријске противваздушне одбране, која је у прошлости имала потешкоћа да се супротстави израелским ваздушним нападима.
Интеграција руске технологије могла би да доведе до координисанијег одбрамбеног става, омогућавајући сиријским снагама да ефикасније одговоре на будуће претње. Међутим, ово изазива забринутост због ризика од ескалације, јер би побољшана одбрана Сирије могла да охрабри иранске снаге и њихове заступнике да агресивније делују у региону.
Снабдевање Сирије савременим система противваздушне одбране средњег домета Бук-М2 побољшало је интероперабилност. Руско ваздухопловство је такође у више наврата распоредило ловце Су-34 и Су-35 из ваздушне базе Хмејмим на задатке пресретања западних, турских и израелских авионе изнад територије Сирије. На пример, 26. августа 2019. два авиона Су-35С пресрела су израелске ловце изнад Средоземног мора, приморавши их да се повуку док су се спремали да нападну сиријске циљеве.
10. септембра исте године, Су-35 су пресрели више израелских авиона изнад јужне Сирије, спречивши их да изврше ваздушне нападе. Само девет дана касније, пар Су-35 осујетио је покушаје Израела да нападну предграђе главног града Сирије, Дамаска.
Су-35 су 12. новембра поново пресрели израелски ловац, спречавајући ваздушне нападе на Дамаск. Слично томе, 7. децембра, више израелских авиона пресрели су Су-35 и приморали их да се повуку током покушаја бомбардовања сиријске ваздушне базе Тијас, њиховог примарног оперативног објекта. Већина инцидената пресретања након 2010. остаје непотврђено.
Гледајући унапред, повећано ангажовање руских система противваздушне одбране у пресретању израелских пројектила могло би имати значајне импликације. Ако Русија настави да активно брани сиријски ваздушни простор, то би могло повећати тензије не само између Израела и Сирије, већ и са Сједињеним Државама и њиховим савезницима.
Овај сценарио би могао да створи нестабилније окружење у источном Медитерану, што би изазвало даље војне одговоре Израела или додатно распоређивање земаља НАТО-а.
Ситуација има потенцијал да ескалира у шири сукоб, при чему регионалне силе морају да преиспитају своје војне стратегије и савезе као одговор на снажније руско присуство.
Извор: bulgarianmilitary.com/Алексеј Ленков
