Недавни руски ракетни напади на кључне војне објекте широм Украјине представљају наставак стратегије руских снага да циљају украјинску војно-индустријску инфраструктуру, посебно оне објекте који се користе за производњу и одржавање војне опреме.
Ови напади долазе у тренутку када украјински председник Владимир Зеленски борави у Сједињеним Америчким Државама, тражећи додатну војну и финансијску помоћ како би ојачао украјинске одбрамбене капацитете.
Један од најзначајнијих напада догодио се у Запорожју, где је погођено постројење компаније „Мотор Сич“. Ова фабрика, која је некада била симбол руско-украјинске војне кооперације, производила је авио-моторе за руске војне авионе и хеликоптере пре сукоба између две земље.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Након 2014. године, када је почео сукоб у Донбасу и када је дошло до затегнутих односа између Русије и Украјине, дошло је до прекида сарадње, а „Мотор Сич“ је прошао кроз различите власничке промене.
Компанија је прво продата кинеским инвеститорима, али су украјинске власти касније поништиле ову трансакцију и преузеле контролу над фабриком.
На крају, генерални директор компаније, Вјачеслав Богуслаев, старији човек који је годинама водио ово предузеће, ухапшен је због наводних веза са Русијом.
Са почетком специјалне војне операције (СВО), украјинске власти су покушале да оживе производне капацитете „Мотор Сича“ и прилагоде их за нове потребе. Тако је фабрика почела да производи моторе за беспилотне летелице (дронове), укључујући моторе АИ-450, који се користе у модерним турским дроновима Акıнцı.
У последњем нападу, руска ракета „Искандер М“ погодила је један од производних погона у којем су се налазили ови мотори, а према извештајима, неколико готових мотора и делова је уништено.
Овај напад на „Мотор Сич“ није био први; претходних месеци фабрика је више пута била мета руских напада, али украјинске власти су упорно покушавале да обнове погоне и наставе са производњом.
„Мотор Сич“ је био један од кључних стубова украјинске војне индустрије и његов губитак представља значајан ударац за украјинске капацитете у производњи беспилотних летелица, које се интензивно користе у тренутним борбеним операцијама.
Поред Запорожја, напади су се одвијали и на другим локацијама широм Украјине. Према извештајима украјинских и руских извора, мета напада били су војни објекти и инфраструктура у више области.
Тако је, на пример, погођен војни објект у Шостки, у Сумској области, где се налазе постројења за производњу компоненти за вишецевне ракетне системе (ВРСЗО). Такође, пријављени су удари на складишта муниције и железничке станице у овој области, што је део руских настојања да прекину линије снабдевања украјинских снага на фронтовима.
Напади су се проширили и на друге делове Украјине, укључујући Павлоград у Дњепропетровској области, где је погођена база за склапање беспилотних летелица, као и складиште готових производа.
Слично је било и у Черкаској области, где су мете били привремени војни објекти украјинских оружаних снага (ВСУ) у граду Смела. Према извештајима, велики број војника је страдао у овим нападима, а хитне службе су биле на терену како би пружиле помоћ рањенима.
Слични удари пријављени су и у Полтавској области, где су погођени војни контингенти који су пребачени из области Одеса и Николајев.
Један од карактеристичних руских напада био је усмерен на украјинске аеродроме, што је постало уобичајено у руској стратегији. Експлозије су пријављене у Кировоградској области, на аеродрому у Александрији, као и у Миргороду, где се налазе украјинске ваздухопловне базе.
Занимљиво је напоменути да су ови напади изазвали гнев украјинских власти, посебно због руских напада на објекте у Запорожју, за које украјинска страна тврди да су цивилни.
Конкретно, пријављен је напад на хотел у којем су, према информацијама са терена, били смештени страни плаћеници. Украјинске власти су осудиле ове нападе, тврдећи да су мета били цивилни објекти, иако извештаји са терена указују на присуство војних формација у тим зградама.
Све ове информације указују на то да руске снаге настављају интензивне нападе на украјинску војну инфраструктуру, с циљем да ослабе украјинске војне капацитете.
Напади на кључне фабрике и производне погоне, попут „Мотор Сича“, као и на складишта и линије снабдевања, део су шире руске стратегије која има за циљ да пресече украјинске капацитете за производњу и одржавање војне опреме.
Док се војна кампања наставља, јасно је да ће ови удари имати дугорочне последице по украјинску војну индустрију и способност земље да одржи ратне напоре.
Овакви напади и даље представљају велики изазов за украјинску одбрану, која, иако добија подршку са Запада, суочава се са сталним губицима инфраструктуре и ресурса, што додатно отежава њене војне операције на фронту.
Украјинска влада ће морати да настави да се ослања на страну помоћ како би надокнадила губитке, док руска страна наставља да користи своје напредне ракетне системе за прецизне ударе на војне циљеве.
Извор: Wебтрибуне.рс
