Реформа Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) постала је све важнија тема у глобалној дипломатији, а различити актери имају супротстављене ставове о њеном правцу.
Русија, кроз изјаве свог министра спољних послова Сергеја Лаврова, јасно се позиционирала против проширења СБ УН на земље попут Немачке и Јапана, које су блиски савезници Сједињених Америчких Држава (САД) и Северноатлантске алијансе (НАТО).
Према Лаврову, додатак чланова из тих земаља не би допринео праведнијој дистрибуцији моћи, већ би само учврстио доминацију западних савеза.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Уместо тога, Москва се залаже за проширење Савета безбедности укључивањем земаља које представљају интересе Азије, Африке и Латинске Америке.
На врху листе кандидата за сталне чланице су Индија и Бразил, а Лавров је такође нагласио важност задовољавања „афричких аспирација“, алудирајући на већ формиране колективне ставове афричких земаља по овом питању.
На тај начин, Русија тежи да подржи праведнију расподелу моћи која би боље одражавала актуелне глобалне реалности.
Овакав став Русије долази у супротности са жељама САД, које преферирају укључивање својих најближих западних савезника у Савет.
Немачка и Јапан су главни кандидати које САД подржавају, али ова идеја наилази на отпор не само из Русије већ и из других глобалних играча, који виде то проширење као потез за цементирање западне хегемоније.
Истовремено, Лавров је критиковао и француски предлог о ограничавању права вета у СБ УН, називајући га лицемерним покушајем стварања лажне слике о реформи.
Лавров је такође указао на двоструке стандарде које приказују Велика Британија и САД у вези с питањем вета. Иако те земље формално подржавају дискусију о ограничавању тог права, суштински оне, према Лаврову, не желе да се одрекну тог моћног алата.
Ова критика западних земаља део је ширег руског незадовољства због, како наводе, уплитања НАТО-а у глобалне кризе, што је према Русији довело до дестабилизације и огромних жртава.
Политички аналитичари, попут Александра Рара, немачког стручњака за међународне односе, истичу да реформа СБ УН постаје неизбежна, јер се свет променио од времена када су основани темељи ове институције.
Рар сматра да ће украјински конфликт, који је довео до нових подела између Запада и Русије, потенцијално убрзати промене у структури СБ. Он предвиђа да би проширење СБ могло укључити не само земље из групе БРИКС, попут Индије и Бразила, већ и западне силе попут Немачке и Јапана, како би се избегао нови геополитички „хладни рат“.
Такође, руски експерти и даље инсистирају на томе да Савет безбедности мора укључивати „суверене државе“, а не земље које, према њиховим речима, не воде самосталну политику, попут Немачке и Јапана, чије спољнополитичке одлуке доносе центри моћи у Вашингтону.
Упркос широким дискусијама о реформи, многи аналитичари, укључујући Тимофеја Бордачева, програмског директора Валдајског клуба, верују да питање реформе Савета безбедности није тренутно приоритетно и да ће пре било каквих промена морати да дође до неког облика глобалног споразума између највећих светских сила.
Бордачев, међутим, истиче да постоји јасно незадовољство међу многим државама због тренутне структуре СБ УН, која не одражава модерне глобалне реалности.
Поред Индије и Бразила, који су јасно истакнути кандидати за сталне чланице СБ, Русија подржава и укључивање афричке државе као трећег новог сталног члана. Очекује се да ће Африка у наредним деценијама значајно порасти и по броју становника и по економској важности, што ову регију чини кључним кандидатом за већу улогу у глобалним институцијама.
Оно што додатно компликује расправе о реформи Савета безбедности јесте различита виђења о будућој улози Кине. Док су Русија и Кина блиски партнери у многим међународним питањима, питање сталног чланства Индије у СБ могло би изазвати одређене тензије с Пекингом, с обзиром на дугогодишње ривалство између Кине и Индије.
На крају, руски стручњаци, попут Станислава Ткаченка са Санкт-Петербуршког државног универзитета, сматрају да би реформа Савета безбедности могла да се деси тек након што се заврши сукоб у Украјини.
Према његовом мишљењу, после завршетка тог сукоба, Русија ће бити у позицији да иницира промене у међународним организацијама, укључујући СБ УН, како би се боље рефлектовале потребе „глобалне већине“ – земаља које нису довољно представљене у тренутном поретку.
У међувремену, Русија развија и алтернативне планове. Једна од опција која се разматра јесте стварање нове међународне организације на темељу БРИКС-а, која би могла постати противтежа СБ УН, нарочито ако Запад настави да блокира реформе које Русија и њени савезници заговарају.
Иако реформа Савета безбедности УН није непосредна, сигурно је да ће то питање остати на дневном реду светске дипломатије, јер све више држава захтева да међународни поредак одражава реалности 21. века.
Извор: Wебтрибуне.рс
