Јеменски Хути су са своје територије лансирали неколико балистичких ракета на највећи израелски град Тел Авив, који има више од 2 милиона становника. Сирене за ракетну опасност огласиле су се у овом граду на обали Средоземља два пута.
Над градом су се у неколико наврата чуле детонације. Било је неких тврдњи да је балистичка ракета погодила зграду Министарства одбране Израела.
Израелска војска се оглсила да је у оба случаја дејстововао противракетни систем “Арроw 3” или Стрела, који је пресрео над градом балистичке ракете.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Због ракетне опасности у тренутку напада велики број људи је био на улицама или у кафићима и приватним забавама, па су многи залегли на улицама док су ракете биле над градом и док се водила битка.
Јеменски Хути су лансирали у овом случају иранску верзију балистичке ракете Шахаб-3, коју у свом арсеналу има и шиитска организација Хезболаха, која заједно са проирнаским милицијама са територије Ирака нападају дроновима камиказама израелску луку Елиат.
На удару ракета кратког домета нашла се и Хаифа, највећи лучки град и центар израелске хемијске индустрије.
Шахаб-3
Шахаб-3 је иранска балистичка ракета средњег домета, заснована на севернокорејској ракети Но Донг. Са дометом до 2000 км, може да гађа мете далеко изван иранских граница. Ова ракета користи течно гориво и носи једну бојеву главу тежине до 1.200 кг, која може бити конвенционална или нуклеарна.
Шахаб-3 је мобилни систем и може бити лансиран са различитих локација. Први пут је тестиран 1998. године, а процењује се да Иран поседује између 25 и 50 ових ракета.
Њен домет омогућава гађање мета од Румуније до северне Индије, што је Запад и Израел означио као безбедносну претњу.
Гхадр-10
Гхадр-10 је иранска балистичка ракета средњег домета, базирана на Шахаб-3, али са значајним побољшањима. Ракета има домет од 1.950 км и користи двостепени погонски систем – први степен користи течно гориво, а други чврсто гориво.
Неке од кључних промена укључују смањење величине задњих пераја, лакшу конструкцију и побољшани систем навођења. Ракета тренутно носи конвенционалну бојеву главу, али може бити опремљена хемијским или нуклеарним бојевим главама.
Једна од значајних иновација је редизајнирани облик носа у облику „флашице“, који омогућава бржи поновни улазак бојеве главе у атмосферу и детонацију у ваздуху изнад мете. Ова могућност омогућава ракетама да угрозе своје мете ЕМП (електромагнетним импулсом), што може бити чак разорније од традиционалних нуклеарних експлозија.
Гхадр-10 је мобилан и може се поставити четири пута брже од Шахаба. Иран је почео развој ове двостепене ракете 2004. године, а први тест је извршен 2015. године. Брзина поновног уласка бојеве главе чини ракету отпорнијом на системе противракетне одбране, чиме додатно повећава њену опасност.
Извор: ТВ Фронт
