Кримски мост, познат и као Керчски мост, има стратешку и политичку вредност као симбол руског „поседовања” Крима, као и тактичку вредност као логистичка веза са копном.
Како би ојачала безбедност моста, Москва је крајем августа поставила извозне верзије Пантсира (НАТО: СА-22 Грејхаунд), самоходних, средњедометних комбинованих система за противваздушну одбрану и противавионске топове, поред моста.
Ради додатног јачања заштите моста, примећено је да је Русија сада подигла 30-метарске металне торњеве са скелама на оба краја острва Тузла, на којима делови моста стоје, и поставила Пантсире на њих. Сателитске слике касније су потврдиле њихове локације.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
YоуТубе видео који је поставила „Људмила” приказује позиционирање торњева поред моста, при чему она каже да су радари система били „активни”.
Мост је већ два пута погођен од стране Украјине од почетка рата са Русијом. У октобру 2022. године, бомба у камиону оштетила је неколико распона коловоза и суседну железничку пругу. У јулу прошле године, јутарњи напад УСВ дроном проузроковао је додатну штету на делу пута.
У априлу, портпарол Главне обавештајне управе Украјине (ХУР) додатно је повећао параноју Кремља изјавом да је трећи напад на мост „неизбежан”. Русија је озбиљно схватила претње Кијева и месецима је инсталирала низ сигурносних мера на, испод и око моста.
Ове одбрамбене мере моста укључују баријере састављене од плутајућих и потопљених баржи, мрежа против подморница и беспилотних површинских пловила (УСВ дронови), морских мина, плутајућих буради повезаних кабловима, и генератора дима који скривају поглед на мост, заједно са повећаним бројем система противваздушне одбране распоређених на обалама на оба краја моста.
Почетком августа, сателитски снимци су показали припреме за изградњу трајне структуре паралелне са мостом. На сликама су уочени метални делови, слични материјалима коришћеним за нове торњеве противваздушне одбране, одложени око моста, што сугерише да ће бити постављено још торњева. Такође су видљиви противтенковски препреке које се граде на прилазима мосту с обе стране Керчког мореуза.
Намена постављања система противваздушне одбране на торњеве је да се Пантсир-СМ системима омогући већи домет детекције и дејства, с циљем побољшања њихове оперативне ефикасности. Ова врста инсталације подсећа на сличне конструкције око Москве, где су Пантсир системи постављени на торњеве и вештачке хумке како би се заштитила критична инфраструктура у главном граду Русије.
Посебне верзије Пантсира постављене на Кримском мосту су обојене у пустињску камуфлажу и изгледају као Пантсир-С1М извозне верзије најновије серије Пантсир 2, која се постепено уводи у употребу.
За Пантсир-2 се тврди да садржи неколико тактичких и техничких унапређења, укључујући повећани домет и висину дејства, користећи две врсте ракета: стандардну 57Е6-Е и побољшану 57Е6М-Е, која има бојеву главу од 25 килограма, повећани плафон дејства са 15 на 18 километара, домет дејства од 20 до 30 километара и брзину од 4.700 до 6.100 км/х.
Извор: Информер
