Новинари ЦНН разговарали с бившим командантом украјинског батаљона, “Димом”, али још петорицом других који су навели да су надјачани, у људству и оружјиу, као и да стално беже с фронта.
Како се наводи, Дима је био задужен за око 800 људи који су се борили у неким од најжешћих, најкрвавијих битака рата – недавно у близини Покровска, стратешког источног града који је сада на ивици пада у руке Русије. Али пошто је већина његових трупа сада мртва или тешко повређена, Дима је одлучио да му је доста. Дао је отказ и преузео други посао у војсци – у канцеларији у Кијеву.
Стојећи испред те канцеларије, пушећи и пијући слатку кафу, рекао је за ЦНН да једноставно не може више да гледа како његови људи умиру.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Две и по године руске жестоке офанзиве десетковале су многе украјинске јединице. Појачања су малобројна, а неки војници су исцрпљени и деморалисани. Ситуација је посебно тешка међу пешадијским јединицама у близини Покровска и другде на источној линији фронта, где се Украјина бори да заустави пузеће напредовање Русије, наводи се у тексту.
Из ЦНН-а кажу да су разговарали са шест команданата и официра који су или су се донедавно борили или надгледали јединице у тој области. Сва шесторица су изјавила да дезертерство и непослушност постају распрострањен проблем, посебно међу новорегрутованим војницима.
Четворица од шесторице, међу којима је и Дима, затражили су да се њихова имена промене или задрже због осетљиве природе теме и зато што нису овлашћени да разговарају са медијима.
„Не напуштају сви мобилисани војници своје положаје, али већина да. Кад дођу нови момци, виде колико је тешко. Виде много непријатељских дронова, артиљерије и минобацача“, рекао је за ЦНН један командант јединице која се тренутно бори у Покровску. Такође је затражио да остане анониман.
„Они једном оду на положаје и ако преживе, никада се не врате. Или напуштају своје положаје, одбијају да уђу у битку или покушавају да нађу начин да напусте војску“, додао је он.
За разлику од оних који су се добровољно пријавили раније у рату, многи нови регрути нису имали избора да уђу у сукоб. Они су позвани након што је нови украјински закон о мобилизацији ступио на снагу у пролеће и не могу легално да оду све док влада не уведе демобилизацију, осим ако за то не добију посебну дозволу.
Ипак, проблеми са дисциплином су очигледно почели много пре овога. Украјина је прошле зиме и пролећа прошла кроз изузетно тежак период. Вишемесечно кашњење у добијању америчке војне помоћи у земљи довело је до критичне несташице муниције и великог пада морала.
Више војника је тада изјавило за ЦНН да би се често нашли у доброј позицији, са јасним погледом на непријатеља који се приближава и без артиљеријских метака за испаљивање. Неки су говорили да се осећају кривим јер нису могли да обезбеде адекватно покриће за своје пешадијске јединице.
„Дани су дуги, живе у земуници, дежурају 24 сата и ако не могу да пуцају, Руси су у предности, чују их како напредују и знају да да су пуцали не би било“, рекао је Андриј Хорецки, украјински војни официр чија се јединица сада бори у Часив Јару, још једној врућој тачки источног фронта.
Серхиј Тсехотски, официр из 59. одвојене моторизоване пјешадијске бригаде, рекао је за ЦНН да јединица покушава да ротира војнике свака три до четири дана. Али беспилотне летелице, којих се током рата само повећао, то могу учинити превише опасним, приморавајући војнике да остану дуже. „Рекорд је 20 дана“, рекао је он.
Како се ситуација на бојном пољу погоршавала, све већи број војника је почео да одустаје. У само прва четири месеца 2024. године, тужиоци су покренули кривичне поступке против скоро 19.000 војника који су или напустили своја места или дезертирали, саопштио је украјински парламент.
То је запањујући и – највероватније – непотпун број. Неколико команданата је изјавило за ЦНН да многи официри неће пријавити дезертерство и неовлашћена одсуства, надајући се да ће уместо тога убедити трупе да се добровољно врате, без суочавања са казном.
Овај приступ је постао толико уобичајен да је Украјина променила закон како би декриминализовала дезертерство и одсуство без одсуства, ако је почињено по први пут.
Сада је суморна слика украјинских јединица и код Покровска, а украјински војници у тој области дају суморну слику ситуације. Кијевске снаге су бројчано надјачане, а неки команданти процењују да на сваког Украјинца има 10 руских војника.
Официр из бригаде која се бори у Покровску, који је тражио да се њихово име не открива из безбедносних разлога, рекао је за ЦНН да је лоша комуникација између различитих јединица тамо главни проблем.
Било је чак и случајева да војници нису открили потпуну слику бојног поља другим јединицама из страха да би то лоше изгледало, рекао је официр.
Један командант батаљона у северном Доњецку рекао је да је његов бок недавно био изложен руским нападима након што су војници из суседних јединица напустили своје положаје а да то нису пријавили.
Један је рекао да није нечувено да украјински ометачи сигнала утичу на виталну координацију и лансирање дронова јер јединице из различитих бригада нису правилно комуницирале.
У разговору за ЦНН у четвртак, украјински главнокомандујући Олександр Сирски признао је да је низак морал и даље проблем и рекао да је подизање тога “веома важан део“ његовог посла.
„Операција Курск… значајно је побољшала морал не само војске већ и целокупног украјинског становништва“, рекао је он.
Рекао је да је редовно ишао на прве линије како би се тамо састао са војницима и учинио све што је могао да им буде боље. „Ми се разумемо без обзира с ким разговарам, да ли је то обичан војник, пушкарац, на пример, или командант бригаде или командант батаљона… Знам све проблеме са којима се суочавају наши војници, официри. Линија фронта је мој живот“, рекао је он.
Извор: ЦНН
