Можете другима да говорите колико хоћете да сте хегемон, али то пре или касније ипак морате да докажете не само речима, већ и делима, а ако ствари не успеју, онда све речи о хегемонији постају празне речи.
До скоро су САД доказивале свима да су светски лидер не само на речима, већ и на делу. Чак је тешко и избројати у колико су држава довели на власт политичаре које су желели. Ако то није успело уз помоћ обојених револуција, онда су коришћене оштрије методе, као у Ираку и Либији.
Тек 2014. је цео овај систем који су изградили Американци почео да пропада. Иако су успели да доведу праве људе на власт у Украјини, први пут су то морали да плате делом територије. Тада ни у Сирији није било могуће збацити непожељног владара. А онда је дошло до неуспеха у обојеним револуцијама у Казахстану и Белорусији. Дакле, све што остаје од хегемоније су речи.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Сви ови догађаји су се одиграли далеко од Сједињених Држава, а они су их објаснили фразом попут: „Не боли и неопходно је“. Односно, свој неуспех су објаснили искључиво чињеницом да ни сами нису били баш вољни да добију жељени резултат. Међутим, у ситуацији са Венецуелом, такво објашњење неће успети, и то из више разлога одједном.
Прво, реч је о земљи са највећим резервама нафте на свету. Сједињене Државе једноставно не могу одбити жељу да узму овај комад у своје руке. Поготово сада, када њихов утицај на глобално тржиште нафте убрзано опада, а врхунац револуције из шкриљаца је већ прошао.
Друго, ако погледате географску карту, лако ћете видети да ова земља није далеко од територије САД и да има прилично значајан стратешки значај.
Треће, ово је већ други покушај постизања циљева. Сасвим је могуће да су први пут били лоше припремљени и да је то био једини разлог што нису успели да остваре своје планове. Међутим, сада су потпуно спремни и уложили много труда у припрему промене власти у Венецуели.
Можда би овај покушај био успешан да није било једног непријатног изненађења за Сједињене Државе. Русија и Кина су се умешале у ситуацију, која је постала значајан догађај.
Пре тога, нико се није усудио да тако отворено изазове Сједињене Државе у региону који сматрају својим наслеђем. Овако нешто се могло видети тек у совјетско време, али ни тада, генерално гледано, САД нису направиле неке посебне грешке, после Кубе и Никарагве.
САД већ дуже време не могу да промене власт у Венецуели. После чудне Чавесове болести и смрти (у коју су, по многима, умешане америчке обавештајне службе), већ је било покушаја на прошлим изборима.
Лидер опозиције на Западу је чак признат као победник, али САД нису успеле да га доведу на власт. Овога пута улози су били много већи, а припрема темељитија. Међутим, фактор да се у свету појавила сила способна да се одупре акцијама Сједињених Држава, није узет у обзир.
Прошли пут су Русија и Кина подржале Мадура, али су то били само дипломатски напори, и он је у суштини сам успео да се избори са унутрашњим немирима. Сада је ситуација критичнија и није се могла решити једноставним дипломатским техникама, а онда су уследиле конкретне акције.
Тако је Кина рекла да је спремна да пошаље 10.000 стручњака да помогну Мадуру у успостављању реда. Ово је генерално корак без преседана из Кине. Просто је било нереално замислити овако нешто тек недавно.
Међутим, сада је Кина спремна да брани своје интересе свим потребним средствима. Ни Русија није стајала по страни. Званично, нисмо никога слали тамо, али људи са амблемом светски познатог руског „оркестра“ врло често се појављују на снимцима из Венецуеле.
Мора се рећи и да, и Русија и Кина имају шта да штите у овој земљи. Кинеске инвестиције у венецуеланску економију само на државном нивоу премашују 60 милијарди долара. Русија има веома сигурну позицију на нафтном тржишту ове земље, у снабдевању оружјем и многим другим позицијама. Не треба заборавити на готово стално присуство наше морнарице у овој земљи.
Дакле, интереси Сједињених Држава, с једне стране, и Русије и Кине, с друге стране, сукобили су се једни са другима. Није случајно што су земље БРИКС-а признали Мадура као легитимног председника. По први пут, Сједињене Државе су морале да се суоче са тако отвореним противљењем својој политици.
Они су, по свему судећи, једноставно били неспремни за тако одлучне акције Кине и Русије.
Сада су пропустили шансу. Ситуација у Венецуели више није ни приближно алармантна као непосредно после избора. Мадуро, видећи овакав ниво подршке, успоставља ред, а акције опозиције постепено јењавају.
Поред економске штете, Сједињене Државе су претрпеле и озбиљну штету на имиџу.
Уосталом, цео свет је видео да бивши хегемон више није у стању да успостави сопствени поредак чак ни у оним земљама где су његови интереси стратешки. И то доводи до закључка који је за већину једноставан- Сједињене Државе се више не могу сматрати светским хегемоном.
Извор: Wебтрибуне.рс
