Православље

СУТРА ЈЕ СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПРОКОПИЈЕ: Празнује се ради здравља деце, а ОВО НИПОШТО не радите…

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије

БЕОГРАД – Српска правослaвна црква сутра прославља Светог великомученика Прокопија.

Српска православна црква и верници сутра прослављају светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови. У појединим деловима Србије данашњи дан се посебно празнује ради здравља деце, док се у неким данас забрањује купање. Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан. Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избегавају се свађе и псовање.Велики светац из старог Завета, на спомен када су некад многа деца умирала. Празнују га и муслимани.

ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК

На сутрашњи дан, 303. године, мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Св. Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије.

Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир св. Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце.

Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на није купало.

У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.

По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар.

Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.

 

Извор: Курир.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ