Пробно бушење које је „Рио Тинто“ спровео у региону је већ изазвало штету по животну средину, напомиње група домаћих научника у раду објављеном у престижном часопису „Нејчер“
Ископавање руде литијума у Јадру није вредно у погледу ризика по животну средину, од којих најважнији представља сигурно уништење једног од три најзначајнија региона за снабдевање пијаћом водом у Србији, наводи група домаћих научника и академика у закључку истраживања објављеног у „Нејчеру (Nature), једном од најпрестижнијих и најцитиранијих научних часописа на свету.
Пројекат „Јадар“ био би први и једини случај у свету да рудник и постројење за прераде руде буду постављени усред плодног земљишта окруженог насељима и изнад највеће подземне резерве пијаће воде у западној Србији, наводе аутори.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Успостављање депонија у непосредном обалном појасу река Јадар и Коренита, изузетно бујичних водотока које се изливају сваких неколико година, створило би сталну претњу од контаминације низводних делова, угрожавајући водоснабдевање за око 2,5 милиона људи, истиче се.
Аутори напомињу да „агресиван“ процес хемијске екстракције литијума који користи велику количину минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине, представља велики проблем за експлоатацију литијума у свету, а да би енормна потрошња воде за производњу литијум карбоната последично створила огромне количине отпадних вода које би трајно представљале велику опасност по површинске и подземне воде.
Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора, уништила би животну делатност за око 20.000 становника из локалне заједнице који већ добро зарађују, наводе аутори.
Пројекат „Јадар“ представља опасност за постојећу туристичку дестинацију, као и за више од 50 објеката од архитектонског значаја, односно археолошких локалитета од историјског, културног и духовног значаја.
Поред тога, аутори оцењују да могући приход од пољопривредних активности, који се процењује на око 81,96 милиона евра годишње (на основу 17.000 евра по хектару), далеко превазилази потенцијалну зараду од рудне ренте која износи 16 милиона евра, на основу података „Ерго стратешке групе“.
Где (ни)је литијум „зелен“?
Потражња за литијумом нагло је порасла због „зелене“ транзиције на технологије са ниском емисијом угљен-диоксида, као што су електрични аутомобили, и литијум-јонских батерија које оне користе.
Међутим, аутори истраживања напомињу да би у почетној фази отварања рудника у долини Јадра било уништено 204 хектара старе шуме, за коју се процењује да може асимиловати 0,32–0,82 килотона угљен-диоксида годишње, као и 320 хектара обрадиве земље, која, поред тога што је обрадива, асимилује 1,6 килотона угљен-диоксида годишње.
Са друге стране, аутори истичу да се у процесу производње литијум карбоната из руда користи огромна количина фосилних горива, и емитује значајна количина угљен-диоксида.
Импликације предложеног пројекта „Јадар“, које подразумевају деградацију земљишта и ерозију тла, одговарају термину „дезертификација“ и директно се косе с принципима УН Конвенција из Рио де Жанеира. Пројекат „Јадар“ подрива и Циљеве одрживог развоја УН и Агенду 2030, као и локалне законе о очувањем природе, истичу аутори.
Природна станишта неколико стотина биљних и животињских врста прете да буду уништена, односно фрагментисана, укључујући и 145 врста, које су под статусом „заштићене“ или „строго заштићене“.
Последице пробних бушотина већ приметне
Пробно бушење које је „Рио Тинто“ спровео у региону већ је изазвало штету по животну средину, при чему је вода која садржи високе нивое бора цурила из бушотина и проузроковала сушење усева, напомињу аутори.
У пробним бушотинама, земљишту у њиховој близини, али и у реци Јадар, и то 20 километара низводно од бушотина, пронађена је повећана концентрација арсеника, бора и литијума, елемената карактеристичних за руду у Јадру.
Концентрација бора у земљишту око бушотинама била је четири пута већа од претходних законских норми, док аутори напомињу да, према новим државним прописима, садржај бора у земљишту „више уопште није регулисан“.
Аутори наводе да, иако је бор битан елемент за исхрану биљака, превелике количине могу инхибирати њихов раст. Такође додају да висок унос бора код људи може бити штетан за желудац, јетру, бубреге и мозак, па чак и довести до смрти.
Концентрација арсена у узорцима била је осам до девет пута већа од горње границе.
Рад под насловом „Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ потписали су Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, Јован М. Тадић са Универзитета Беркли из САД, Бранимир Гргур са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, Сања Сакан из Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, Ратко Ристић, професор Шумарског факултета у Београду, Јена Брезјановић са Универзитета Северна Флорида из САД и Владимир Стевановић и Богдан Шолаја из Српске академије наука и уметности.
Извор: Медији
