Руски председник све време, још од почетка конфликта у Украјини, изненађује Вашингтон, почев од отпорности руске привреде на санкције, посете ДНРК и Вијетнаму, или дефилеа руске флоте поред америчке обале
Пекинг је раније веровао у познати амерички прагматизам и здраву логику, пошто су кинеска и америчка мега-економије чврсто повезане, иако је Русија уверавала Кину у супротно, пише аналитичар Зоран Метер за хрватски сајт „Геополитика“.
Пекинг су отрезнили тек практични политички, финансијски и војни потези Вашингтона.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Руски председник Владимир Путин недавно је боравио у званичној посети ДНР Кореји, где је са севернокорејским вођом Ким Џонг Уном потписао, сада се слободно може рећи, историјски споразум о свеобухватној стратешкој сарадњи, који превиђа међусобну помоћ у случају агресије на неку од две земље.
То је посебно одјекнуло у политичким и медијским круговима на Западу.
Споразум Русије са ДНРК већ је постао историјски, не само зато што Руска Федерација након распада СССР-а ни са једном државом није потписала такав безбедносни споразум. Споразум је историјски зато што у потпуности мења безбедносну архитектуру азијског Далеког истока, где се до сада Северна Кореја, као међународни изопштеник, сама суочавала са непријатељским суседним државама – Јужном Корејом и Јапаном, а нарочито САД. Северна Кореја, констатује Метер, више није у истој позицији према много моћнијим државама.
Колективни запад, предвођен САД, поново је био изненађен овим развојем у односима између Москве и Пјонгјанга, иако су на то указивали и прошлогодишњи контакти између две земље, посебно након посете Ким Џонг Уна руском Далеком истоку у септембру 2023. године, где му је домаћин био председник Путин.
Али, како констатује хрватски геополитичар, Вашингтон је био изненађен и када је недавно пред америчким копном продефиловала руска нуклеарна подморница, која је, са још неколико бродова руске Северне флоте, упловила у луку главног града Кубе, Хавану.
Запад је био изненађен и када је Путин, после ДНРК, стигао у Вијетнам. Вашингтон је без обзира на Вијетнамски рат, сматрао Вијетнам практично делом Запада.
Наравно, Вијетнам је Вашингтону неопходан због политике обуздавања Кине. Бајденова администрација сада подстиче америчке компаније да производњу из Кине пребацују у Вијетнам и Индију.
Све грешке Вашингтона у Југоисточној Азији
И сада у све то упада Путин, који са вијетнамским председником То Ламом најављује продубљивање свеобухватног стратешког партнерства. Путин је тако пореметио америчку идилу, иако никакве идиле ту заправо и није било. Како је приметио амерички „Блумберг“, Вијетнам води независну спољну политику, која тежи диверсификацији. У Вијетнаму је прошле године срдачно дочекан и кинески лидер Си Ђинпинг. Вијетнам, такође, показује интерес и за улазак у БРИКС, у чијем предворју чека већ тридесетак земаља.
Осим тога, СССР је био главни савезник Вијетнама у ослободилачкој борби против владавине колонијалних сила, Француске и САД. Интензивна војна сарадња између Русије и Вијетнама траје већ дуго и очигледно се неће прекинути.
Америчка амбасада у Ханоју је оштро реаговала на долазак председника Русије, упозоравајући вијетнамске власти да је Путин управо потписао војни споразум са ДНР Корејом, која је под међународним санкцијама. Као да то власти у Ханоју већ нису знале.
Очигледно је да многе земље Југоисточне Азије желе да се придруже БРИКС-у, примећује хрватски геополитичар, у коме виде заштиту од структура које контролише Запад. Такође, недавно су и Малезија и Тајланд, објавиле да желе да се придруже БРИКС-у.
За ове земље придруживање БРИКС-у је знак растуће фрустрације због међународног поретка под вођством САД и кључних институција под контролом Запада, као што су Светска банка и Међународни монетарни фонд, подвлачи Метер.
Запад се чудио и отпорности руске привреде на западне санкције, које су проглашене на почетку конфликта у Украјини, када је очекивао брзи стратешки пораз Русије.
Кина и Русија, упркос развоју пријатељских односа од почетка 21. века, нису увек делиле идентичне ставове о бројним спољнополитичким питањима.
То је почело интензивно да се мења тек недавно, закључује Метер, након што је Пекинг схватио да Вашингтон нема намеру да одустане од политике конфронтације са Кином, без обзира која администрација је на власти.
Извор: Медији
