Према новообјављеним сателитским снимцима, чини се да се у Белорусији формира нова војна бригада наоружана руским ракетним системима Искандер.
Вест се сматра посебно забрињавајућом за запад јер долази у сенци нових „ракетних претњи” Владимира Путина, при чему је Белорусија руска савезничка држава.
На терену војне јединице у Асиповичу граде се два нова хангара, која личе на склоништа за Искандере изграђене пре годину дана. Ту се према тврдњама стручњака са запада реконструише и напуштена касарна и управна зграда.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Сервис Радио Слобода “добио је” и објавио сателитске снимке ових хангара.
У артиљеријској јединици № 12147 налази се 465. ракетна бригада, чије једно одељење има ракетни систем Искандер-М који може да носи нуклеарне бојеве главе. Могуће је да у Белорусији постоје две такве јединице.
Сателитски снимак од 19. маја 2024. приказује грађевинске радове на већем делу војне базе у којој се налазе Искандери. У току је реконструкција два напуштена објекта, вероватно касарна и менза или штаб.
У изградњи су и две нове шупе, сличне оној изграђеној пре годину дана за Искандере. Поред њих се виде обриси још два велика темеља.
Белорусија је у марту 2023. објавила да је пустила у рад руске ракетне системе Искандер након што су њихови оператери прошли обуку у Русији. Ракете су способне да погоде циљеве у домету до 500 километара, саопштило је Министарство одбране Белорусије.
Након завршене теоријске обуке, оператери су извели практичну обуку на стрелиштима Белорусије“, саопштило је министарство.
Председник Путин је најавио план да Белорусији да нуклеарне ракете Искандер. Системи су испоручени у децембру 2022 , а Минск је преузео пуну контролу у фебруару 2023. године.
Искандер
Искандер је мобилни балистички ракетни систем у служби руске војске. Још три земље поседују Искандер – Јерменија, Алжир и Белорусија. Међутим, верзија „М“ је првенствено развијена само за руску војску.
Има високу маневарску способност и способност савладавања противракетних одбрамбених система, што га чини веома ефикасним средством за ударање.
Балистичка ракета је развијена за оперативне ударе кратког домета. Наведено је да је способна за домет од 500 км, иако је тренутно документован домет од 415 км.
Верзија система „М“ је наоружана са две ракете 9М723. Према изворима, брзина лета сваке ракете је између 6 и 7 маха. Свака ракета 9М723 достиже максималну висину лета од 6 до 50 км.
Карактеристика 9М723 је да нема балистичку путању, али може бити наоружана нуклеарном бојевом главом. Руси тврде да пројектил има и стелт својства.
Од лансирања, 9М723 креће се неправилно. Тиме се, према експертима, жели избећи њено пресретање и уништење другом врстом пројектила – антибалистичким.
Русија је повећала производњу балистичких ракета 9М723 након почетка такозване специјалне војне операције у Украјини пре више од две године.
Путања 9М723 је хаотична, односно ова ракета стално маневрише у лету како би избегла пресретање.
Последњих месеци руска војска је користила систем Искандер против много високо вредних циљева кијевских снага, укључујући системе противваздушне одбране великог домета МИМ-104 Патриот које су испоручиле Сједињене Америчке Државе.
Треба напоменути да је прецизност руске ракете Искандер-М ОТРК приметно повећана узимајући у обзир искуство употребе муниције у зони “специјалне војне операције”. На ову тему говорио је у емисији „Војни пријем” на ТВ каналу Звезда генерални директор Холдинга високопрецизних комплекса Олег Рјазанцев.
Зашто су напади балистичким ракетама опасни, поготово ракетама 9М723?
\Напад балистичким пројектилима је неколико пута опаснији од напада крстарећим ракетама, а кратко време и мало способних средстава за пресретање су посебно критични фактори. Примера ради, узмимо тренутни сукоб у Украјини. Уколико је ваздушна узбуна објављена у Кијеву око 11, прве ракете над градом су већ 10 минута касније.
Током напада крстарећим ракетама, стално се бележе полетање стратешких бомбардера, њихов лет у подручје лансирања или одлазак руских бродова у Црно море. Ракете Х-101, Х-555 лете брзином од 800-900 км/х, а време од објаве самог аларма до удара може се мерити сатима.
Али у случају напада балистичким пројектилима, све је много компликованије за противника. Осим тога, пресретање балистичких ракета може да уради само неколико противракетних система и то веома софистицираних.
Извор: oruzjeonline
