Русија и Украјина имале су три састанка на почетку рата на којима се преговарало о условима мира. Први сусрет је одржан у Белорусији, затим је уследило неколико разговора преко видеопозива, а последњи састанак је био у Истанбулу.
Разговори су пропали јер су се обе стране укопале на бојном пољу, али пре тога преговарачи су израдили више нацрта уговора који је требало да гарантује безбедност Украјине уз испуњавање неких од захтева руског председника Владимира Путина, пише Њујорк тајмс, који је детаљно анализирао све тачке о којима се разговарало.
Новинари америчког листа дошли су до низа докумената и разговарали с неколико десетина извора како би саставили слику преговора у тим првим данима рата.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Анализа докумената показује да су се две стране сукобиле око нивоа украјинског наоружања, услова потенцијалног чланства Украјине у ЕУ и дела украјинских закона о језику и култури које је Русија желела да укине. Украјински преговарачи понудили су одустајање од чланства у НАТО и прихватање руске окупације делова њихове територије, међутим, одбили су да признају руски суверенитет над њима.
Русија, запањена жестоким украјинским отпором, чинила се отвореном за такав договор, али је на крају одустала од кључне тачке која обавезује друге земље да стану у одбрану Украјине ако икада поново буде нападнута.
Амерички лист је објавио нацрте уговора од 17. марта и 15. априла 2022. године који приказују супротстављене предлоге и тачке договора две стране односно приватно саопштење на разговорима у Истанбулу 29. марта у коме је сажет предложени договор.
Украјина је направила значајан уступак. Била је спремна да постане „трајно неутрална држава“ која се никада неће придружити НАТО савезу и допустити страним снагама да буду базиране на њеној територији. Чинило се да понуда одговора на суштинску Путинову примедбу да Запад користи Украјину да уништи Русију.
Листа од 7 тачака
Иако су две стране учествовале у редовним видеосастанцима, нацрт уговора од 17. марта показује колико су остале удаљене у захтевима. Украјина је од Русије тражила пристанак на међународне безбедносне гаранције по којима би друге земље, укључујући украјинске савезнике који би такође потписали споразум, стале у њену одбрану ако буде поново нападнута.
Желела је да се споразум примењује на „међународно признате границе“ Украјине иако су руске снаге у том тренутку и даље покушавале да заузму Кијев. Руски тим желео је да Украјина и све друге потписнице споразума укину санкције против Москве, које су увели од 2014. године, али и да јавно позову друге земље да учине исто. Украјина је требало да препусти цео источни Донбас и призна Крим као део Русије.
Попис од седам тачака био је окренут против украјинског националног идентитета – укључујући забрану именовања места по украјинским борцима за независност. Нацрт је укључивао ограничења украјинских оружаних снага и броја тенкова, артиљерије, ратних бродова и борбених летелица које земља сме да има у свом арсеналу. Украјинци су били спремни да прихвате таква ограничења, али су тражили много веће границе.
Некадашњи високи амерички званичник, који је био упознат са преговорима, тврди да је Путин био итекако загрејан за такав договор будући да су украјинске снаге жестоко одбијале руског непријатеља. Амерички званичници били су узнемирени условима.
– Разумете да је ово једнострано разоружање – рекли су на састанку са украјинским колегама.
Пољска, која је била рана и јака савезница Украјине, бојала се да би Немачка или Француска могле да покушају да убеде Украјинце да прихвате руске услове и хтела је да спречи да се то догоди.
– Ко би од вас ово потписао – упитао је пољски председник Анџеј Дуда на састанку НАТО лидера у Бриселу 17. марта 2022. године.
Нико се није огласио.
Неколико дана касније, 29. марта, представници Русије и Украјине састали су се у палати на Босфору. Деловало је да Руси подржавају украјински модел неутралности и безбедносних гаранција и да стављају мањи нагласак на своје територијалне захтеве. Главни руски преговарач рекао је да украјинска понуда неутралности значи да је „спремна да испуни“ главне захтеве на којима је Русија инсистирала протеклих година.
Украјина је сажела предложени договор у документу од две странице који је назвала Истанбулски комунике, који, међутим, никада није објавила. О статусу Крима требало је да се одлучи у раздобљу од десет или 15 година при чему је Украјина обећала да неће покушати да га врати силом. Двојица председника требало је да се састану како би финализовали мировни споразум и постигли договор о томе колико ће украјинске територије Русија и даље окупирати.
– Руси и Украјинци нааставили су вишесатне преговоре путем видеопозива и размењивали нацрте уговора Вацапом – пише амерички лист.
Међутим, почетком априла, Русија се повукла из предграђа Кијева, а слике масакрираних цивила у насељу Буча шокирале су свет. За Украјинце се идеја да би њихова земља могла да постигне компромис са Русијом чинила даљом него икада. Украјински председник Володимир Зеленски, који је посетио Бучу 4. априла, рекао је међутим да ће се разговори наставити.
– Колеге, причао сам управо с РА, јуче је разговарао сат и по са својим шефом – написао је 10. априла украјински главни преговарач Давид Арахамија у Вацап поруци украјинском тиму.
Иза иницијала стоји руски милијардер Роман Абрамович који је имао велику улогу иза сцене док је шеф био руски лидер Владимир Путин.
– Нисмо знали да ли Путин мисли озбиљно. Нисмо могли да закључимо да ли су људи који су разговарали са украјинском страном били овлашћени за тако нешто – рекао је бивши високи амерички званичник за Њујорк тајмс о том догађају.
Један украјински преговарач верује да су преговори били блеф с Путинове стране, међутим, друга двојица сматрају да су били озбиљни.
Пет дана након што је Абрамович јавио Украјинцима о састанку с Путином, руски преговарачи послали су Путину нацрт уговора од 17 страница. Преговарачи су се сложили да се Украјина прогласи трајно неутралном, али да јој буде допуштено придруживање ЕУ.
Велики део споразума „неће се примењивати“ на Крим и још један део Украјине који ће се одредити – што значи да ће Кијев прихватити руску окупацију дела своје територије без признавања руског суверенитета над њим.
Члан 5
Остале су нерешене кључне тачке.
Русија је хтела да се домет испаљивања украјинских пројектила ограничи на 40 километара док је Украјина желела 280 километара – довољно да погоди мете на Криму. Русија је још желела да Украјина укине законе који се односе на језик и национални идентитет и да повуче трупе у склопу прекида ватре.
Највећи проблем, међутим, појавио се у члану 5.
Тамо је стајало да ће у случају још једног оружаног напада на Украјину „државе јамци“ које би потписале уговор – Велика Британија, Кина, Русија, Сједињене Америчке Државе и Француска – стати у одбрану Украјине.
На ужас Украјинаца, дошло је до кључног одступања, Москву је убацила клаузулу да све државе јамци, укључујући Русију, морају да одобре одговор ако Украјина буде нападнута. То је значило да је Москва могла поново да нападне Украјину и затим стави вето на било какву војну интервенцију у име Украјине. Био је то наизглед апсурдан услов који је Кијев одбацио као кршење договора.
– Након тога нисмо имали интерес да наставимо разговоре – рекао је један члан преговарачког тима.
Две године касније још нема назнака да би се Русија и Украјина могле вратити за преговарачки сто. Стручњаци су чак и пре најновијег Путиновог захтева, који је изнео уочи почетка самита у Швајцарској, рекли да је тешко замислити повратак на споразум о коме се разговарало 2022. године.
Извор: Srbija Danas/Jutarnji
