У селу Мркоњићи на источној страни Поповог поља на путу Требиње – Љубиње – Мостар 28. децембра 1610. године родио Стојан Јовановић од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.
Стојан је крштен у Цркви Светог Николе у близини родне куће и одрастао уз богобојажљиве и смерне родитеље који су пре свега били добри људи. Осим њега нису имали друге деце, и Стојан им је био највеће благо.
У та тешка времена немаштине и сиромаштва Стојан је био сведок мајчиних доброчинстава према ближњима, и сиромашнима. Предање каже да је Стојан био веома побожан и да је свакодневно посећивао цркву и живео уз молитву.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Кажу да никада није учествовао у народним весељима, нити се хватао у коло крај цркве. Из страха да им сина јединца не одведу Турци у јањичаре родитељи Петар и Ана дали су Стојана у манастир Ваведења Пресвете Богородице у Завали. Стојан Јовановић је тако као дечак, од скоро 11 година, (1662. године), постао манастирски ђак.
После неколико година проведених у Завали, Стојан је наставио искушенички живот у манастиру Тврдош. Стојан Јовановић замонашио се и добио име Василије између 1630. и 1635. године, што значи да је тада имао око 25 година.
Свети Василије је из Тврдоша и приградског манастира код Оногошта прешао у манастир Острог у Црној Гори. Дубоко прожет духом и традицијама православног монаштва,служио је Богу и народу.
Када се Свети Василије Острошки упокојио се у својој келији, у том часу је обасјала небеска светлост. У Мркоњићима, родном селу Светог Василија, на темељима оронуле куће Јовановића, подигнут је храм Светом Василију Острошком. Налази се на десној страни пута када се долази из правца Требиња.
На левој страни пута је Храм Светог Николаја у коме је светитељ крштен. Поред се налази гробље на ком почива и Света Ана, мајка Светог Василија. На празник Светог Василија Тврдошког и Острошког Чудотворца, 12. маја село Мркоњићи походи велики број верника, који долазе да се помоле свецу.
Извор: Курир
