Бајденова администрација наводно разматра да дозволи америчким одбрамбеним снагама да отворе операције у Украјини, како би ојачала способност Кијева да одржава и поправља системе наоружања које је обезбедио Вашингтон за борбу против Русије.
Политиколог Зацхари Паикин пише о заблуди и покварености таквог корака и његовим могућим последицама, у чланку за „Респонсибле Статецрафт“.
Експерт сматра, да нема сумње да ће Кремљ сматрати неподношљивим присуство пуног контингента западних трупа на тлу Украјине, а тешко је проценити и тачан праг на којем ће Москва коначно размишљати да пређе једну од својих црвених линија. Међутим, нажалост, Сједињене Државе су спремне на ово, што је непромишљено.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Русија је превише упозната са овом стратегијом- Америка је наметнула „чињенице на терену“ Грузији 2008. и Украјини 2014. године, покушавајући да деблокира пут обе земље у НАТО. Резултат ће готово сигурно бити ескалација сукоба која ће директно угрозити безбедност западних држава. Велика грешка, упозорава Паикин.
Бајденова администрација је до сада опрезно и постепено повећавала своју војну помоћ Украјини. Предност овог приступа била је могућност да се истраже руске црвене линије, посматрајући како Москва реагује на распоређивање сваког новог система наоружања или на свако ново зелено светло са Запада.
Ово је свакако бољи приступ од оног који су предложили јастребови, да пребаце војну опрему у руке Украјине како би се по сваку цену обезбедила митска „победа” Кијева, занемарујући и ризик од војне ескалације и недостатак људства у Украјини.
Али Бајденова стратегија се и даље суочава са дилемом- Русија напредује под статусом кво, а смањење подршке је незамисливо с обзиром на високе улоге администрације. Дакле, Бела кућа се ослања само на кораке који ће довести до подстицања сукоба.
Бајденов приступ у стилу статуса кво, довео је Украјину у позицију у којој ће вероватно морати да прихвати услове горе од оних који су понуђени у Истанбулу у пролеће 2022. године, а свакако и горе од оних о којима се разговарало у Минску пре десет година.
Извор: Wебтрибуне.рс
