Регион

Бугарска се спрема да нам забије нож у леђа

Румен Радев, бугарски председник, најавио да ће његова земља можда преиспитати подршку Србији ка Европској унији због тога, како је рекао, како Београд третира бугарску мањину у земљи.

Имајући у виду да Софија има историју блокирања уласка нових чланица, питање је колико је моћан овај подигнути прст, пише Блиц.

Аналитичари су подељени око тога као би тај “бугарски нож у леђа Србији” могао да изгледа. Једни сматрају да је претња реторичка, други да није искључено да се то једног дана и деси.

ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК

У објашњавању свог става, Радев није само запретио, прецизирао је и које ће услове скенирати при доношењу одлуке.

„Главни критеријум по коме ћемо судити и давати подршку напретку земаља Западног Балкана јесте управо положај наших сународника у свакој земљи – услови за економски и друштвени развој и, пре свега, њихова способност да бране свој национални идентитет, језик, култура и историјско памћење“, објаснио је Радев.

Блиц подсећа да је Радев пре три године био у Србији, када је рекао да је „остварено много за ту националну мањину у Србији“, стога се поставља питање шта се променило, и то баш сад?

Бошко Јакшић, спољнополитички коментатор, за Блиц ову изјаву доводи у везу са недавним дешавањима у Генералној скупштини Уједињених нација око Резолуције о Сребреници.

„Ово је одговор на критике Београда поводом гласања Софије у ГС УН. Понавља се историја, да увек се појави нека чланица ЕУ која може да уцењује. Та претња је више реторичка него што може да има значај али и порука да се, где год може, избегавају конфликти“, напомиње Јакшић.

Претња је дошла ненајављено, али није за занемаривање имајући у виду да је пре три године Бугарска ставила вето на процес придруживања Северне Македоније ЕУ, оптужујући владу у Скопљу за говор мржње против Бугара.

На то за Блиц подсећа и Саша Митровић, истраживач Центра за европске политике, који је недавно службено боравио у Бугарској.

““Не треба губити из вида да је Бугарска, упркос номиналној подршци проширења ЕУ на Западни Балкан, своју позицију вето играча већ настојала да искористи за остварење сопствених националних интереса, чак и када је то ишло на уштрб ширих интереса Уније. Тај принцип је најдиректније примењен у још увек актуелном блокирању приступног процеса Северне Македоније, а ја не бих био изненађен да и напредак Србије ка ЕУ у једном тренутку буде стопиран бугарским ветом“, сматра Митровић.

Подсећа да је и нама историјски веома пријатељска Румунија, накратко блокирала доделу статуса кандидата Србији 2012. године, због другачијег погледа на питање влашке мањине у нашој земљи.

„Не би ме изненадило да нешто слично Србији уради и Бугарска позивајући се на принципе заштите људских и мањинских права Бугара у Србији. На нама је да унапређењем положаја свих наших суграђана, без обзира на њихову националну, етничку или верску припадност, покажемо да овакви унилатерални потези немају легитимитет и стога представљају злоупотребу процедуре једногласног одлучивања“, напомиње Митровић.

Шта кажу Бугари који живе у Србији?

Према последњем попису у Србији живи 12.918 грађана који се изјашњавају као Бугари. Међу њима је Стефан Стојков, председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији. Дан после изјаве Радева, Стојков је децидан у ставу да бугарска национална мањина није дискриминисана у Србији.

„Заиста, не знам у ком контексту је председник Радев то рекао. Као председник Националног савета бугарске националне мањине у Србији задовољан сам односом Републике Србије према нашој мањини“, рекао је за РТ Стојков.

Није могао да каже шта би могао да буде циљ изјаве председника Бугарске.

„Понављам, не знам у ком контексту је то рекао. Имали смо састанке када је долазио два пута у Димитровград, када су овде били председници, коментарисали смо, наравно увек има места да се ствари побољшају, у образовању, култури, информисању, свим сегментима живота, али, држава Србија подједнако овде води рачуна о свим својим грађанима, па тако и о Бугарима“, каже Стојковић.

Као пример добре сарадње истиче да деца када заврше средњу школу, одлуком Владе Бугарске, имају право да у Бугарској, уз стипендију, студентски дом, упишу одговарајуће факултете.

Извор: Блиц

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ