Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом.
Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном”, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама.
Једно од врло важних правила у животу сваког верника јесте пост средом и петком.
На ове дане пости се током целе године, изузев трапавих седмица. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. Апостола. Вероватно сте чули да се петко пости због деце, или да оба дана треба да посте родитељи, ради добробити свог потомства.Ово је још једна у низу хришћанских заблуда.
Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту.
У петак сваки верник треба да пости, јер је то најтужнији хришћански дан – дан када је Исус Христ мучен и разапет на крст.
Дакле, пост није ограничен само на родитеље или оне који желе да имају децу. Пост због деце може да вам буде само додатна мотивација, односно жеља да због ваших ранијих грехова не испаштају ваша деца.
Водите рачуна шта радите – није реткост да се казна за грех одражава на децу, како и стара изрека каже: “Родитељи једу грожђе, а деци трну зуби”.
Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће.
Извор: Стил/Опанак
