Познати српски певач Миљко Витезовић преминуо је у суботу, а сахрана ће се обавити у четвртак 9. маја 2024. године у 12:00 часова на гробљу Лешће.
Наиме, Миљко је иза себе оставио неутешну супругу Миру и ћерке Снежану и Слађану, али и велики број лепих песама.
– Ја сам певач и служби свог народа. Осећао сам потребу да се одужим својим прецима и земљацима, том нашем давном претку Антонију Косјеру, да опевам народ из кога сам потекао, да и после мене остане песма која ће да обузме милином сваког Косјерца овог света – причао је Миљко Витезовић у Музичкој апотеци.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
– Обишао сам све меридијане овог света, али знам ко сам, чији сам и одакле сам. Гене сам повукао на бабу Јагоду, а мој отац је жарко желео да свирам трубу. Извео је из штале вола и отишао да га замени за трубу.
Иако је одрастао у фамилији мудраца и трубача (Милован Витезовић је био један од најумнијих Срба, а Радојко Витезовић је вишеструки шампион Гуче), Миљко се није латио трубе него хармонике.
– Свирао сам хармонику, учио сам код Мије и Аце Крњевца, имао сам свој оркестар, путовао по свету, скућио се, подизао породицу. Једноставно, дискографија ми је била у неком другом и трећем плану.
И поред двадесетек снимљених албума и једног сингла, Миљко Витезовић (1951 – 2024) је живео далеко од очију јавности. Као да је на време схватио колико је ужарено звездано небо естраде.
– Породичан сам човек и немам проблема са тим звезданим мукама. Што се дискографско-естрадне каријере тиче, важно ми је да трајем, ту негде у средини. Рече ми једном мој деда: „Сине, све што је у средини то је и најслађе. И код лубенице је најслађе срце, а кору једу и свиње.“
Миљко је апсолутни рекордер по броју снимљених песама са трубачима: „У ливади под јасеном“, „Три ливаде нигде лада нема“, „Вишњичица род родила“, „Шта то радиш Маро“, „Где ћеш бити лепа Кејо“, „Тан, тан, Танкосава“, „Креће се лађа француска“, „Ноћ, тамна ноћ“, „Текла вода Текелија“, „Пшеничице, ситно семе“, „Са Овачара и Каблара“, „Која гора Иво“, „Београдски мали пијац“, „Тамо далеко“, „Погледај де мала моја“, „Чај горо лане моје“, „Ој, моја ружо румена“, „Ој, ливадо росна траво“, „Нема раја без роднога краја“, „Знаш ли драга ону шљиву ранку“, „Синоћ кад сам пошо у лов на јелене“, „Девојка је пошла“…
Извор: Телеграф
