Ирански председник Ебрахим Раиси (63) страдао је у хеликоптерској несрећи која се у недељу догодила у покрајини на граници с Азербејџаном, а након једнодневне потраге данас је утврђено да су осим шефа државе погинули и шеф дипломатије Хосеин Амир-Абдолахијан и још седам људи у летелици.
ЦНН наводи да смрт Раисија долази у тешком тренутку за Блиски исток пошто се у Појасу Газе и даље води рат између Израела и Хамаса.
Подсећа се да се све дешава свега неколико седмица након што је Иран извео напад дроновима и ракетама на Израел као одговор на ваздушни удар на ирански конзулат у сиријској престоници Дамаску, када су убијени команданти Револуционарне гарде, да би потом уследила и израелска одмазда.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Америчка телевизија наводи да је Раиси постао председник лаком победом на изборима 2021. на којима није имао озбиљну конкуренцију.
Иранска државна агенција ИРНА је објавила да је Ивлада у Техерану за данас сазвала „хитан састанак“, а приказан је и снимак столице у којој је обично седео Раиси, а која је сада обмотана црним велом.
ЦНН наводи да су моћи у управљању државом које је имао Раиси биле много мање у односу на овлашћења којима располаже врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, који доноси коначне одлуке када су у питању и унутрашња и спољ политика Исламске Републике.
Ајриш тајмс наводи да је Хамнеи већ у позној старости пошто има 85 година, због чега се све више поставља питање ко ће наследити врховног вођу.
Наводи се да су се за сада помињала само два потенцијална кандидата за новог ајатолаха, а први избор је био управо страдали Раиси.
Он се истицао безусловном оданошћу врховном вођи, а многи су сматрали да га је Ханмени већ одредио за свог наследника након исхода председничких избора пре три године.
Међутим, током Раисијевог председничког мандата земља је остварила слабе економске резултате, на које је утицала инфлација већа од 40 одсто, уз слабљење националне валуте и неуспех у оживљавању нуклеарног споразума са светским силама упркос притисцима који су долазили из пословне заједнице Ирана да до тог договора ипак дође.
Наводи се да постоје мишљења да је избор за председника била замка коју су Раисију поставили ривали из тврде линије иранских званичника, намерно му препуштајући ту улогу у време када је земља суочена са бројним изазовима.
Занимљиво је да је, поред Раисија, једино име које је до сада фигурирало за потенцијалног новог ајатолаха био Моџтаба Хамнеи (54), син актуелног врховног вође.
Наводи се да је мало познат јавности, али се зна да је био мета протеста који су избили 2009. након реизбора тадашњег председника Махмуда Ахмади-Неџада.
Демонстранти су тада тврдили да су избори били намештени како би кандидат реформиста Мир-Хосеин Мусави остао без председничког мандата, а Моџтаби био утрт пут да наследи оца на функцији ајатолаха.
Потпредседник преузима власт, следе избори
Након смрти Раисија његова овлашћења ће, према иранском уставу, преузети потпредседник Мохамад Мохбар. Он ће привремено обављати функцију шефа државе, а нови председнички избори биће одржани у року од 50 дана.
Извор: Курир.рс/ЦНН/Тхе Ирисх Тимес/Превео: Н. В.
