Кинески председник Си Ђинпинг посетиће Француску, Мађарску и Србију од 5. до 10. маја. Његов избор је јасан.
По свему судећи, Макрон планира да у блиској будућности доведе нову групу француских компанија у Кину.
Што се тиче Мађарске и Србије, то је друга прича. Прво, уз кинеске инвестиције гради се велики пут око српског Београда. Познато је да је Србија спремна да прихвати кинеске инвестиције и активно учествује у пројекту Један појас – један пут, пишу Руске новине.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Мађарска је једна од ретких источноевропских земаља која наставља да се придржава концепта „17 плус 1“, иако је сам формат практично пропао. Многе државе учеснице најавиле су прекид интеракције са НР Кином.
Друго, постоји још једна важна тачка. Мађарска и Србија генерално деле став Кине о украјинском сукобу. Очигледно, уочи самита у Швајцарској о мирном решавању сукоба у Украјини, Си Ђинпинг жели да са својим партнерима разговара о питањима у вези са формирањем неке врсте алтернативног мишљења, које дели не само Кина, већ и низ других земаља.
Све ово дешава се у позадини оштрог, растућег антикинеског тренда у САД, упркос релативно неутралној посети америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кини крајем априла.
Према последњим подацима објављеним пре неки дан, број Американаца који имају негативан став према Кини је 81 одсто. А удео оних који имају позитиван став према Кини је 16 одсто.
Штавише, ова дисперзија је почела да се формира 2017. године, када је однос био скоро 50 према 50. То јест, САД су психолошки антитеза Кине. Стога је у садашњој фази важно да Кина тражи нове позиције у другим земљама.
Истовремено, антикинески тренд је мање изражен у Европској унији. Има земаља које имају негативан став према Кини. На пример, то су балтичке државе, један број представника источне Европе – Румунија, Пољска, Чешка, који идеолошки не подносе Пекинг.
Али постоје и земље које су апсолутно неутралне према Кини и које су заинтересоване за проширење сарадње са њом. То су углавном медитеранске земље – Португал, Шпанија, Грчка. Остатак спектра је прилично широк. Неки страни медији пишу да кинески председник Си Ђинпинг лети у Европу да забије клин између САД и ЕУ.
Унија САД и Европе није економска, већ првенствено идеолошка и вредносна. И до сада Кина није понудила ништа што би могло да уништи овај савез.
Ипак, дијалог Си Ђинпинга са лидерима Француске, Мађарске и Србије биће не само економски, већ и политички. Јер Кина уопште не раздваја ове области. Став Пекинга је да економија треба аутоматски да нормализује политику.
Кина је данас и даље веома заинтересована за европске технологије. И што је најважније, у принципу, кинеска страна је планирала свој технолошки развој искључиво као развој повезан са употребом западних технологија.
И то се у Кини сматра апсолутно нормалним. Одлазак америчких компанија и неких немачких и британских корпорација са кинеског тржишта, наравно, задао је ударац развоју низа технолошких пројеката у Средњем краљевству.
Истовремено, покушаји у Европи настављају да ограничавају Кину у разним областима. Дакле, ЕУ би се могла придружити блокирању услуге ТикТок. Јасно је да један број кинеских технолошких компанија доживљава ограничења у Европи, али у много мањем обиму него у Сједињеним Државама. Али сама Европска унија је прилично негативно настројена према Кини.
Пекинг се томе може супротставити занимљивим економским предлозима и гаранцијама да Кина неће угрозити западне компаније. Зато што су за ово пре свега криви Кинези у Европи.
Кина активно субвенционише своје приватне компаније државним капиталом. Европљани траже да Кина престане да даје субвенције. Формално, то се не може урадити, јер тако функционише кинеска економија.
Али Кина свакако може да покаже да је спремна да размотри, на пример, неку врсту рестриктивних мера или повећање царина како би изједначила своје шансе са западним компанијама.
Си Ђинпинг после свог путовања у Европу вероватно очекује да ће склопити низ споразума, јер са њим путује читав низ кинеских компанија.
Поред тога, НР Кина ће сматрати да је посета успешна ако од Европљана буде могуће добити гаранције да кинески капитал неће бити блокиран у Европи у будућности.
И наравно, спремност представника ЕУ да прошире улагања у Кину, пре свега у области технологије. Пекингу није потребан новац, већ технолошка улагања, која се такође могу мерити новцем.
Па, вероватно оно што Си Ђинпинг жели политички да постигне јесте подршка његовом ставу по украјинском питању.
Извор: Wебтрибуне.рс
