Свет

ПУТИН ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ НАПРАВИО ХАОС НА ЗАПАДУ: Шта се крије иза овога?

Председник Русије Владимир Путин сигнализирао је прошле недеље да је отворен за мировне преговоре, а тај сигнал треба посматрати из позадине претходних искустава Украјине и Запада са руском дипломатијом.

У петак се доста говорило о преговорима, истог месеца кад је Москва покренула трећу офанзиву на Украјину северно од Харкова. Позивајући се на четири извора, Ројтерс је известио да је Москва спремна да размотри мировне преговоре којим би се замрзла руска окупацију над око петине украјинске територије. Путин је реаговао на тај извештај сугеришући да је Русија вољна да разговара о миру, на основу ранијих споразума. Управо је на пропалим договорима у Истанбулу, непосредно након почетка рата 2022, масакри око Кијева изашли на видело.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Замрзавање конфликта дуж тренутних линија фронта оставило би Москви значајне делове четири украјинска региона – Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон – које је Путин званично укључио у састав Русије у септембру 2022, али без пуне контроле ни над једном од њих, наводи Ројтерс. Али, такође би отклонило инсистирање Кијева да не треба да преда ниједан део територије.

ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК

Путинови коментари у контексту

Док изгледи за прекид ватре – или чак мировне преговоре – тренутно делују удаљено, оно што је кључно је контекст Путинових коментара, пише ЦНН.

До њих је дошло током посете белоруском председнику Александру Лукашенку – која се у прошлости догодила недуго пре него што је Кремљ искористио белоруску територију за напад на Украјину а овај пут током заједничких тактичких нуклеарних вежби између две земље у петак.

Како пише ЦНН, Путин је говорио о миру са позадином која је све само не то.

Довео је у питање легитимитет украјинског председника Володимира Зеленског, након што је Кијев одложио изборе због рата који је Путин започео. Истовремено, појавили су се непотврђени извештаји да је приватни авион бившег украјинског председника Виктора Јануковича слетео у Белорусију. Проруски председник Јанукович напустио је Украјину 2014, услед протеста у земљи. Сама могућност његовог присуства током сусрета Путина и Лукашенка довела је до спекулација да се Москва поново нада да ће осмислити повратак свог заступника на власт у Украјини.

Чему мировни преговори ако Русија има иницијативу на фронту?

Делује да Русија тренутно има замах на фронту након више месеци – ако не и од почетка инвазије – што отвара велико питање – чему онда мировни преговори?

Како пише ЦНН, дипломатија је увек била војна алатка Кремља. Говорило се о миру око Сирије 2015, кад су њихови авиони ударали по цивилима у областима под контролом побуњеника. Говорило се и о миру са Украјином исте године, док су руске трупе и њихове посредничке снаге биле у јеку напада на украјински град Дебаљцево.

Није цинично, наводи ЦНН, сумњати у искреност Русије кад преговара – то је практична неопходност. Искуство показује да она сматра преговоре вредним напора у случају кад они неочекивано произведу користан исход без насиља или противнику дају разлог за паузу у борби да покушају да подстакну договор.

Два разлога за причу о миру

Москва можда има два разлога да сада поново говори о миру.

Прво, Украјина и њени савезници сазивају мировни самит у Швајцарској у јуну на којем ће се – без Русије – дискутовати о томе какав би споразум могла да прихвати. Зеленски је рекао да се нада да ће присуствовати и Кина – најмоћнији савезник Русије али само делимична подршка у украјинском рату. Путин можда сада говори о миру да би сугерисао Пекингу да се не меша у дипломатију у вези Русије без руског присуства, наводи ЦНН.

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба река је у петак да су Путинови наговештаји о мировним преговорима директно усмерени на саботирање самита.

“Путин тренутно нема жељу да оконча своју агресију на Украјину”, навео је он на мрежи “X” (Твитер), додајући да се “он зато толико плаши” самита у Швајцарској.

Други и још важнији разлог је да Путин шаље поруке западним владама и тренутној председничкој кампањи у Америци. Он покушава да нејасно сугерише– можда популистима у Европи или МАГА републиканцима бившег председника Доналда Трампа у САД – да је једноставан договор у рукама, онај по којем се линије фронта – на којима Украјина тренутно губи уз значајне жртве – могу изненада замрзнути.

Западна подршка рату је скупа и све мање популарна. Амерички Конгрес је након вишемесечног застоја у априлу усвојио помоћ за Украјину вредну 61 милијарду долара.

„Жестоко гоне исте војне циљеве са илузијом мира иза угла“

Како пише ЦНН, Ројтерсов извештај дозвољава онима на Западу који желе да виде крај рата да верују да Кремљ може одмах да заустави рат, какав је тренутно.

Путин је прагматиста, наводи портал. Он је започео рат сматрајући да ће то бити лако. Наставио је мислећи да ће његова толеранција за бол, аутократска безбедност и стрпљење за победу тријумфовати. Можда је у праву, управо сада, пише ЦНН, кад види тренутак изборне слабости у САД и другим европским државама које је дочекао са нејасним сигналом да би могло доћи време за дипломатију.

То ће вероватно задобити одређену снагу међу онима који се очајнички надају да ће рат у Украјини просто да нестане и који су мање свесни егзистенцијалне претње коју победоносна, хипермилитаризована Москва представља по источне чланице НАТО.

Али, како закључује ЦНН, то треба посматрати кроз сочиво дубоког цинизма раније дипломатије Москве у Сирији и Украјини – искоришћене као време за жестоко гоњење истих војних циљева али са илузорном позадином да би мир могао да буде тик иза угла.

Извор: Блиц