Освећење воде се најчешће обавља пред крсну славу, Божић, Васкрс и када за то осетимо потребу
Долазак свештеника у дом треба да причињава велико задовољство јер имамо прилику да присуствујемо породичној молитви у оквиру које се свети водица. Свештеник се обично најављује, а у неким местима је дуго година устаљен редослед освећења и на нама је да се са свештеником договоримо у ком термину да нас посети.
Освећење воде се најчешће обавља пред крсну славу, Божић, Васкрс и када за то осетимо потребу. Код православних Грка има доста породица које захтевају од својих свештеника, да неизоставно сваког месеца долазе и врше освећење воде по домовима.
Шта треба припремити
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
За водицу треба припремити посуду (мања чинија) чисте воде, свећу, кадионицу, тамјан, брикет (мали лако запаљиви угаљ за паљење тамјана, купује се у цркви или у црквеној продавници), босиљак (босиљкача – уплетено шибље босиљка, углавном се купује на зеленој пијаци) и шибицу или упаљач за прислуживање свеће. Ако било шта од наведеног не поседујете, немојте се узнемиравати, свештеник понешто има код себе.
Пожељно је, по могућности, да сви чланови присуствују молитви, да буде прислужено кандило (ако га има) да кућа или стан има икону пред којом се на столу свети водица. Пожељно је (ако је у могућности) да све просторије буду поспремљене како би свештеник сва одељења окадио и покропио освећеном водицом. Свештеник на томе неће инсистирати, али ће приликом кађења и кропљења ући у собе на којима су врата отворена.
Да би вода служила за освећење и очишћење оних који је пију или се кропе њоме, свештеник овим светим чином призива на воду Божији благослов, те вода добија силу која служи на исцељење душе и тела, на одагнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освећење и очишћење ствари и предмета за људску употребу; једном речју, на велику духовну корист оних који верују и са поверењем је употребљавају.
Освећење водице по домовима није само обичај, него потреба самих верника, који осећају потребу да повремено буду освећени и очишћени кропљењем светом водицом. Долазак свештеника има за циљ да се негује наша духовност, православље и Светосавље, да будно чувамо своју веру и своју лепу српску традицију.
Верска неупућеност није страшна. Ако желимо нешто да сазнамо имамо прилику да упитамо свога свештеника за верске непознанице. Ови разговори могу користити родитељима и деци за духовно изграђивање које јача међусобно поштовање и поверење.
Доживимо посету свештеника као празник јер су плодови ове посете корисни у оној мери колико придајемо значаја овом догађају.
Извор:Православна веронаука
