Кина припрема армаду трајеката и цивилних бродова за инвазију на Тајван, док Пекинг појачава своју кампању притиска на ту острвску државу, пише британски Телеграф.
Народноослободилачкој војсци недостаје амфибијски десант чамаца потребан за инвазију попут искрцавања на дан Д, али би то могла надокнадити цивилним пловилима, укључујући десетине џиновских трајеката, од којих сваки може да носи стотине оклопних возила.
„Амфибијски десант под ватром један је од најтежих војних маневара“, рекао је Реј Пауел, директор Си лајта, пројекта Универзитета Станфорд фокусираног на активности сиве зоне у Јужном кинеском мору.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Цивилни трајекти су лош избор за такву мисију, али би могли да се користе за масовни транспорт трупа преко Тајванског мореуза након што је обалска одбрана уништена или за пробијање војних положаја Тајвана у великој маси, пише Телеграф.
Пекинг је у четвртак у водама око Тајвана започео дводневне војне вежбе за које је рекао да су „кажњавање сепаратистичких аката“ након недавног ватреног инаугурационог говора Лај Чинг Теа, који је положио заклетву као председник Тајвана на четворогодишњи мандат.
То је била трећа серија вежби око Тајвана у последње две године.
„Позивамо Кину да буде уздржана и престане да подрива мир и стабилност широм Тајванског мореуза и шире“, саопштило је тајванско министарство спољних послова.
Кинеска морнарица већ има највећу флоту на свету
Кина сматра да је демократски Тајван део њене територије и обећала је да ће острво ставити под своју контролу, вероватно силом, а америчке обавештајне агенције верују да је Си Ђинпинг наредио кинеској војсци да буде спремна да заузме острво до 2027. године.
Тајпеј је морао да одговори на кампању активности такозване „сиве зоне“, која укључује честе сајбернападе, редовне упаде војних авиона у његов ваздушни простор и узнемиравање кинеских бродова у његовим водама.
Тајванска војска је знатно мања од кинеске, али је заштићена планинским тереном – и опасним Тајванским мореузом, широким 300 километара. Кинеска морнарица већ има највећу флоту на свету и изградила је десетине бродова двоструке намене способних за рад у миру и рату.
Пре једне деценије Пекинг је издао техничке смернице за бродоградитеље како би многе цивилне бродове учинили погодним за војну употребу и верује се да је интегрисао трајекте, танкере и контејнерске бродове у командну структуру војске.
Војно-цивилна фузија
Том Шугарт, аналитичар Центра за нову америчку безбедност, проценио је 2022. да би кинески цивилни бродови могли драматично да повећају тонажу војног материјала који се може транспортовати ако повећају капацитет на око 300.000 војника и њихових возила преко Тајванског мореуза, за око 10 дана.
„И тајванска и америчка обавештајна заједница требало би да почну да посматрају кључна кинеска цивилна пловила на исти начин на који посматрају бродове морнарице“, написао је тада Шугарт.
Иако идеја о путничким трајектима опремљеним за употребу у зони сукоба може звучати необично, она одражава степен до којег је приватни сектор Кине испреплетен с владајућом Комунистичком партијом и војном политиком владе у Пекингу. То такође чини планирање одбране много сложенијим, кажу аналитичари.
„Цивилни трајекти су део ширег концепта кинеске војно-цивилне фузије, концепта у којем су цивилна средства и способности саставни део напора за националну безбедност целе нације“, рекао је Алесио Паталано, професор на Одсеку за ратне студије на колеџу Кингс у Лондону:
„Укључивање ових средстава је значајан фактор који компликује оне који треба да размисле о томе како да одговоре на изазов њиховог коришћења.“
Али иако је можда тешко рећи да ли је кретање путничког трајекта део припрема за рат, шире намере Кине су јасне. Паталано је додао:
„Нема ништа тајно у вези са кинеским војним арсеналом.“
Извор: Индеx.хр
