Српска православна црква (СПЦ) слави данас Светог Василија Острошког – великог чудотворца, чије се мошти чувају у манастиру Острог, у Црној Гори.
Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света.
У манастир Острог долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Одатле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника.
Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и чувајући своје вернике од турских свирепости.
Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.
Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.
Живот Светог Василија био је у Богу и саздан по Христу. Када се Василије упокојио његова келија била је обасјана светлошћу. Тада је народ почео да долази на његов гроб и моли се.
Према предању, седам година након смрти Светог Василија, тадашњем игуману манастира у Жупи код Никшића јављао се често у сну. Једне ноћи рекао му је да дође у Острог и отвори његов гроб. Тако је и урадио, а тело Светог Василија нашли су очувано и мирисало је на босиљак.
Био је сматран за светитеља и још током живота, а како је време одмицало после његове смрти све више верника долазило је по утеху и спас. Сада на Острог долазе и људи других вероисповести из разних крајева света.
Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклоњење светитељу, посебно на пазник Духова, 50 дана по Васкрсењу.
Овај манастир само током лета обиђе око 300.000 верника што га сврстава у највеће православно светилиште на подручју целе Европе.
У Горњем манастиру налазе се две црквице. Горња је посвећена Часном крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живели пре Светог Василија.
По другој верзији, коју је још Вук Караџић забележио по речима острошког архимандрита Никодима Раичевића, цркву је саградио митрополит Василије.
И ова је црквица живописана, вероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти Светог Василија.
Место на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир – Доњи манастир Острог.
