Као што и већина зна, главно обележје за крсну славу је свећа, икона, жито, колач и вино, а трпеза може да буде мрсна или посна. Ипак, традиционални славски обичаји се у Србији разликују од места до места, међутим, да ли сте се некад запитали да ли заиста познајете праве српске, православне обичаје?
Наиме, једно од устаљених “правила” је да се жито за славу не прави уколико је светац жив. Која је заправо разлика између живог и мртвог свеца?
Према предању, када је слава, не гледа се да ли је светац жив или мртав, јер се на дан славе жито освештава за покојне претке породице, а не за свеца. С друге стране, Бог не прави разлику између живог или мртвог свеца, јер нас је веронаука научила да када човек премине, његова душа настави да живи, тако да су пред Богом сви живи.
Где је жито ту је и свећа која мора да буде искључиво од воска. Чињеница је да су воштане свеће скупље од оних које су направљене од парафина, али по нашем учењу све оно што се принесе Богу, треба бити природно, јер ће се на тај начин и вратити приророди.
Никако не треба заборавити и посебну пажњу обратити на једну од највећих забуна када је у питању крсна слава. Да ли славска трпеза треба да буде посна или мрсна? Веровали или не, и овде постоје одређена правила, али не она у која сте веровали цео живот. Славе се деле на посне и мрсне, и као да постоји неко одређено правило код Срба, држе се једне те исте трпезе, не марећи на праве верске обичаје.
Славска трпеза је обавезно посна у време четири велика поста: божичног, васкршњег, петровског и госпојинског. Исто тако, и када није време поста, а слава пада у среду или петак, трпеза мора да буде посна.
Међутим, оно што многи не знају, а то је да у трапавим недељама, прве недеље након четири велика поста, у било који дан да слава падне, чак и ако је среда или петак, трпеза мора обавезно да буде мрсна, јер је то период разрешења од поста. На самом крају, поставићемо вам једно “просто” питање. Да ли знате због чега се пости?
– Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самим акако би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо своју љубав и веру у Господа, јер само онај који поштује Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу.
Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања – објашњено је на сајту Српске православне цркве.
У коментарима нам напишите какво је ваше мишљење о овим тврдњама, како ви славите своје крсне славе, али и да ли се слажете са свим наведеним горе.
Извор: Telegraf.rs
