Протосинђел отац Серафим Петковић из манастира Свете Тројице у месту Бјеле Воде код Љубовије, живи је доказ да добри духовници још постоје.
У данашње време када је вера у српску православну цркву доста пољуљана на примеру оца Серафима, можемо закључити да свако може уз мало труда наћи духовника, који ће га водити правим путем кроз веру и живот.
Ја сам имао ту срећу да ме Божја промисао одведе код њега, пре скоро две године. Одмах сам схватио да је изузетан, привукао ме је нечим што се не може речима описати, то морате да осетите.
Служба је трајала три и по сата, али је он са таквом љубављу држао да нико није ни помислио да је напусти.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Тог дана сам се први пут исповедио и мој живот се заувек променио на боље. Мир који ми је пренео отац Серафим се не може описати речима, даће Бог па ће неко ко прочита овај текст то и осетити. Постао сам смиренији, толерантнији, једном речју бољи човек.
Отац ме је упутио у готово све тајне духовног живота, пожелео сам да што више људи упутим на веру, у почетку ми ни моји укућани нису веровали, међутим кроз савете мог драгог духовника, који ми је рекао да се молим за њих, цела породица је приступила вери на прави начин.
Поносан сам и срећан, што ми је Бог подарио такво чудо, да смо сви заједно на том путу, иако се мој отац упокојио на Ђурђевдан прошле године, кроз разне Божје знакове које сам добио, знам да је спашен.
Свима вама желим од срца да кренете мојим путем.
У ово тешко време, када неморал влада на све стране, људи често осуђују свештенике, кажу да због њих не иду у цркву а то је погрешно из два разлога, осуђивање је грех а благодат Светог Духа свакако силази за време литургије, какав год свештеник био. У цркву треба да идете због Бога и Вере, да кроз исповест (покајање), причешће и остале Свете Тајне добијете благодат Светог Духа као што сам је ја добио.
Нажалост, чињеница је да свештеници, поготово у градским црквама, не упућују народ како треба, али у сваком крају сигурно постоји неко, ко је бар приближно добар као отац Серафим.
Сви се сигурно питате зашто га толико хвалим, навешћу неколико разлога.
Он често путује у аутомобилу, који је стар и истрошен, возач га је питао да купе неки бољи климатизован аутомобил а отац му се обрати овим речима: „ајде објасни ти мени, како да проповедам веру у мерцедесу или аудију?“. Возач није знао да му одговори и аутомобил нису променили. Оцу Серафиму је важније да другима помогне, он ће радије да се презнојава, буде исцрпљен од пута, себе ће мучити да људе не би одбио од цркве.
Конак који се завршава у оквиру манастира је саграђен мукотрпним радом, не само Оца већ и братије у манастиру.
Отац Серафим иначе свира гитару и пева, његова група „Србче“ је позната по честим хуманитарним концертима, невероватно је како све отац постиже, иако је болестан..
Погледајте видео са концерта у Минску, сигуран сам да ћете се најежити:
Споменух горе да је отац болестан, са разлогом наравно, има проблема са ногама, тачније венама.. Доктор му је забранио да исповеда више од петоро дневно, али он своја духовна чеда не зна да одбије, мада то људи злоупотребљавају, уместо да исповеде своје грехе они га исцрпљују и плашим се да ће додатно нарушити његово здравље.
Овим путем апелујем на сва духовна чеда Оца Серафима да на исповести, исповеде своје грехе, затраже савет, да се не задржавају предуго, морамо да сачувамо нашег духовника, многи нису свесни, колико је богатство што га имамо.
Остала ми је у сећању једна сцена, када сам прошле године долазио у манастир, улазим у собу код Оца, он у готово лежећем положају на свом кревету, наслоњен на зид, ноге му у завојима, кад ме је видео, подиже се, пружи ми руке, као кад отац и мајка дочекују мало дете испружених руку а оно им трчи у загрљај, загрли ме и одмах упита како сам, шта има код мене.
Гледам његове ноге, док се он не жали на своју бол, срећан је што ме види и у себи му се дивим колико је добар и велики човек.
Често за време ручка држи беседе и прича догађаје из стварних живота људи. Остала ми је у памћењу прича о једном селу у Војводини, где су се доселиле избеглице из Босне. Међу њима влада таква слога и вера у Бога, да су успели да отворе неку мању фирму, где сви раде и имају од чега да живе а нису имали ништа кад су избегли.
Могао бих још доста хвалоспева да изнесем о свом духовнику и сигурно ћу поново писати о њему, како бих вас уверио да Србија још има изузетне свештенике, који заслужују пажњу.
Циљ овог текста је да схватите, као што су сви људи различити, тако је и код свештеника, с тим што они за своје грехе одговарају сто пута строжије од нас.
Свако од вас може да нађе доброг духовника у свом крају, само треба мало да се потруди и од срца вам препоручујем да то учините што пре, јер „Ко тражи, тај и нађе“.
С ВЕРОМ У БОГА СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ
Извор: Србија јавља
