Украјинским снагама не понестаје само муниције. Одлагање западне помоћи значи и понестајање оног што је далеко теже надокнадити – морала потребног да се добије битка – а страхује се чак да би украјинска прва линија фронта могла да се сломи већ овог лета.
Како пише „Политико“, украјинска прва линија могла би да се сломи овог лета услед очекиване руске офанзиве, пошто су руске снаге значајно бројније од украјинских. Неименовани извори истичу да се ситуација закомпликовала услед недостатка западног оружја, што угрожава и морал украјинских војника.
Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Олександр Сирски рекао је раније да је ситуација на фронту „опасно ескалирала“.
„Неизбежни нови територијални губици током лета“
Неуспех Запада да пошаље оружје Украјини помаже руском председнику Владимиру Путину да добије рат, наводи лист. Морал међу украјинским војницима је суморан. Обећање да ће Запад стајати уз Кијев „докле год је то потребно“, како се пожалио један војник са линија фронта, „звучи шупље кад је прошло четири недеље откако сте испалили последњу гранату“. У градовима далеко од фронта, младићи који су некад чекали у редовима да се регрутују сада избегавају регрутовање, а многи су напустили земљу.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Председник Украјине Володимир Зеленски потписао је у уторак закон о строжој мобилизацији који ће омогућити мобилисање још неколико стотина хиљада мушкараца, наводе агенције. Он је признао да потенцијал руских снага вишеструко премашује капацитете Украјине и да стога Кијев „нема шансе за победу без помоћи“ Запада. Док Зеленски говори да Украјина „покушава да пронађе начин да се не повуче“, како наводи „Политико“ украјински официри у приватним разговорима прихватају чињеницу да су неизбежни нови територијални губици током лета – и да је питање само колико ће бити велики.
Русија никада није била ближа остварењу својих циљева а украјинска нација би у садашњем облику могла да буде „препуштена прошлости“, сем ако не дође до неке прекретнице на фронту у трећој години рата, наводи „Политико“, додајући да је „за рат од таквог значаја у овој ери обим акције западних лидера… далеко испод њихове реторике“.
Шта треба Украјини?
Без велике промене у снабдевању оружјем и другом помоћи, Украјина неће моћи да ослободи окупиране територије, што ће Путину одрешити руке, а чак и ако Русија не може да докрајчи Украјину, делимична победа ће гурнути наде Кијева о евроатлантским интеграцијама у запећак.
Последице би биле озбиљне по читав свет, пише „Политико“. Путин би тврдио победу код куће и можда поново ојачао шире империјалне амбиције у иностранству. Литванија, Летонија и Естонија су посебно у страху да ће бити следеће на мети.
Тренутно, Украјини су најпотребније артиљеријске гранате – милиони њих. Требају јој, како каже, и најмање двадесетак ПВО система „патриот“ да заштити своје снаге на линији фронта и одбрани Харков, други највећи град у земљи након Кијева који је под жестоком паљбом већ недељама.
„Харков би могао да постане други Алепо“
Расту страхови да би Русија ускоро могла да нападне Харков, који се налази мање од 30 км од границе зараћених страна, у копненој офанзиви. Градоначелник Харкова Игор Терехов верује да је град у ризику да постане “други Алепо” ако остане без помоћи, пренео је “Кијев индипендент”.
„То је симболично јер они кажу да је Харков био прва престоница Украјине. То је велика мета,“ рекао је Зеленски прошле недеље „Аксел Шпрингеру“, матичној компанији „Политика“.
Страхови о крхкости линије фронта само су појачани невиђеним салвом руских напада, намењених да оборе украјинску електричну мрежу. Политички лидери Украјине признали су “Политику” да јавни морал тоне и да се фрустрација Западом јавља у свакој конверзацији.
„Дајте нам проклете ‘патриоте'“, брецнуо се министар спољних послова Дмитро Кулеба.
Он је упозорио да је Украјина заробљена у зачараном кругу – оружје које треба је задржано или је испорука одложена, онда се западни савезници жале да се Кијев повлачи што умањује шансе да ће послати више помоћи у будућности. Док је Немачка пристала да испоручи „патриоте“, питање је да ли ће се то показати довољним, а расположење у вишим ранговима војске је још суморније него Кулебино.
Потребно још 500.000 војника
Више официра пренело је „Политику“ суморне прогнозе за линију фронта, која ће се овог лета потенцијално урушити кад Русија крене у очекивану офанзиву. Они су забринути да би одлучност Украјине могла да буде ослабљена а морал у војним редовима нарушен због очајничког недостатка опреме. Украјински команданти такође вапе за људством. Према процени бившег врховног команданта Валерија Залужног, потребно је још додатних 500.000 војника.
Али, док је Зеленски потписао закон о строжој мобилизацији, власти оклевају да нареде масовно сазивање јер такав позив, како је рекао шеф канцеларије председника Андриј Јермак, не би имао подршку народа.
Управо ту лежи проблем, пише „Политико“ – Запад није успео да изнађе оно што је било потребно, а то заузврат подрива вољу Украјине да уради оно што је потребно. Земља је суочена са егзистенцијалном кризом – Путин буквално жели да је склони са мапе – али очигледно је да нема довољно јавне подршке за нову мобилизацију.
Запад је уложио превише вере у санкције, али је руска економија показала отпорност а Путин је ојачао своју власт. Он може себи да приушти чекање. Прошлог месеца је освојио још један шестогодишњи председнички мандат, може се задовољити пат позицијом. Само да држи Украјину заглављену између победе и пораза, искључену из НАТО и ЕУ, то би и даље био успех, наводи лист.
Шта ако Украјина не добије помоћ?
Уколико Украјина не добије западну помоћ потребну да победи, Путин ће, како је рекао Зеленски, „све уништити“.
„Уништио би све потпуно. Све. Украјински градови ће бити сравњени, стотиће хиљада ће умрети. Људи неће бежати, већина њих, па ће убити много људи. Како ће то изгледати? Као много крви,“ рекао је он „Аксел Шпрингеру“.
Извор: Блиц.рс
