Откако су ушле у НАТО пре око две деценије, балтичке земље, бивше чланице Совјетског савеза, упозоравају на опасност коју представља Москва.
Тада их нико није слушао, западни савезници су били фокусирани на конфликте у Ираку и Авганистану, али је инвазија на Украјину све променила.
Сада се све више људи у Естонији, Летонији и Литванији добровољно пријављује у војску док расту страхови да би Русија могла да нападне чланицу НАТО.
А они имају само једну поруку: „Пробудите се! Ово неће стати у Украјини“, пише „Скај њуз“ чији су репортер путовали су од североистока Естоније до југозапада Литваније и разговарали са војницима, цивилима и званичницима који се припремају за рат до којег, како се надају, неће доћи.
Естонија, Летонија и Литванија подучавају своје грађане како да се боре и чак су објавиле планове о изградњи одбрамбене линије, укључујући бункере, дуж стотина километара границе која раздваја њихове територије од знатно већег суседа.
Естонија
Балтичке земље су међу најгласнијим присталицама Украјине и упозоравају да ће, ако Москва надвлада Кијев, вероватно следеће покушати да тестира НАТО одбрану. А рањиво место које би се потенцијално могло наћи на мети руског напада могао би да буде град на североисточном врху Естоније, одмах до Русије.
На једном крају града Нарва је средњовековни дворац изнад којег вијори застава Естоније, тик поред реке која означава границу. На другој обали је такође замак, само са руском заставом. Прелазна тачка, Мост пријатељства, повезује Нарву са руским градом Ивангородом.
Мост је отворен само за пешаке након што су руске власти почетком фебруара затвориле свој крај за саобраћај због грађевинских радова.
„Никоме није свеједно кад чујете да је рат почео. Нисмо уплашени сигурно, али шире отварамо очи“, рекао је „Скај њузу“ Арнолд Вајно, естонски граничар.
Као последица сложености и историје региона, већина становника Нарве говори руски, а неки су наклоњени Москви. То град чини потенцијално рањивим местом за било какав руски напад под маском притицања у помоћ руским држављанима који живе у Нарви.
Али, такав потез би изазвао савезнички одговор према једном од темељних принципа НАТО – да је напад на једну напад на све чланице.
Стратешко острво
У већини других делова Естоније не постоји осећај наклоности према руској влади, укључујући острво са око 9.000 људи код западне обале земље. Команданти НАТО верују да би острво Хијума могло да буде још једна потенцијална мета Москве у било ком рату са Западом, због своје стратешке локације у Балтичком мору.
Ако би руске снаге заузеле ту територију, потенцијално би имале могућност да блокирају приступ мору и изолују балтичке земље.
Стога острвљани чине све што могу да одврате потенцијални напад.
Естонски добровољци од којих су многи средовечни очеви и мајке, пролазе борбену обуку викендима. Естонија је након инвазије на Украјину 2022. удвостручила величину својих снага територијалне одбране на 20.000, укључујући око 10.000 добровољаца Одбрамбене лиге и нових 10.000 бивших војних обвезника који су део војне резерве.
„Пробудите се. Ово неће стати у Украјини. Ако их ми не зауставимо, само ће ићи даље и даље“, упозорио је мајор Танел Капер који командује снагама Естонске одбрамбене лиге на острву.
Летонија
Прекопута у Летонији, постоји сличан осећај ургентности.
Земља је 2006. постала једина балтичка држава која је укинула обавезну војну службу, али је прошле године поново увела регрутацију. Такође планира да удвостручи величину својих оружаних снага на 61.000 до 2032.
„Рат у Украјини се већ дешава, тако да није питање да ли ће Русија бити агресивна. Она већ јесте агресивна. Смисао плана је да се ојачају способни, опремљени и обучени резервисти. То није замена професионалне војске, већ њено повећање“, рекао је „Скај њузу“ Крисјанис Каринс, летонски министар спољних послова.
Обука код границе с Белорусијом
У бази на југоистоку Летоније, близу границе са блиском савезницом Москве Белорусијом, регрути пролазе тронедељни курс основне обуке са Националном гардом, огранком оружаних снага сачињеним од добровољаца. У ратна времена они нуде подршку професионалној војсци.
Генерал мајор Андис Диланс, начелник заједничког штаба националних оружаних снага и други највиши командант Летоније, рекао је да је регрутација много више од стављања нових чизама на терен.
„Сви имају право и обавезу да служе нацији. То је камен темељац демократије. Зато ми на ово гледамо не само као на ратну снагу регрутације, већ као на везу између јавности и војске у случају кризе, у случају рата“, рекао је он.
Литванија
Земља се граничи са тешко утврђеном руском енклавом Калињинград, која такође дели границу са још једном НАТО државом – Пољском.
То значи да је једини пут за возила, попут камиона са робом, путничких аутобуса или аутомобила који иду од енклаве до копнене Русије, транзит преко Литваније и Белорусије.
На граници и даље стоји дуги ред камиона који чекају дозволу да уђу у Литванија, а граничар је рекао да се број возила, око 300 дневно, отприлике преполовио од 2022, након што су санкције ограничиле врсту робе која може да прође кроз Литванију.
Комуникација између граничара са обе стране дуге жичане ограде начичкане камерама такође је прекинута. Раније су редовно разговарали са руским колегама, али тога више нема. Мобилна телефонска линија и даље постоји и може се користити за хитне случајеве, али је литвански чувар рекао да се руска страна обично не јавља.
Коридор Сувалки
Друго потенцијално место сукоба је коридор Сувалки, оближњи појас земље дуг око 100 км, који повезује Калињинград са Белорусијом и налази се између Литваније и Пољске.
НАТО команданти су забринути да би Русија, ако би заузела коридор, добила још један начин да одсече приступ балтичким државама.
„Све балтичке земље, Пољска и друге државе на источном боку НАТО чине много како би искористиле све могућности колективног одбрамбеног система званог НАТО. Али, ми такође много радимо појединачно повећавањем наше потрошње на одбрану и блиском сарадњом са нашим суседима, а моја земља је посебно активна на том плану“, рекао је Гитанас Науседа, председник Литваније.
Како пише „Скај њуз“, ово је разлог зашто се све већи број грађана Естоније, Летоније и Литваније добровољно пријављује да служи. Али, њихова способност да одврате Русију можда ће зависити од тога да ли ће грађани других савезника следити њихов пример.
Извор: Блиц
