Вероватно се нико у Мађарској, па ни у Чаду, не би увредио констатацијом да многи становници не би лако пронашли другу земљу на мапи. Није ни чудо, јер прилично мала Мађарска и огроман, али веома ретко насељен Чад до сада нису имали много везе једно са другим. Мађарска нема чак ни дипломатско представништво у Чаду, а исто је и обрнуто, пише Дојче веле.
Међутим, од јесени је дошло до помака у односима између две земље: Мађарска ће послати 200 војника у Чад, као и развојну и хуманитарну помоћ. Државна организација „Мађарска помаже” отворила је своје прво представништво у Африци почетком године – у престоници Чада, Нџамени. Канцеларију ће водити озбиљан професионалац, каже Андраш Рач из Немачког удружења за спољну политику (ДГАП) у интервјуу за ДВ.
– Наравно да зависи колико новца има на располагању. Али цивилна мисија има потенцијал да да значајан допринос.
Међутим, што се тиче војне мисије, поставља се више питања.
Избеглице у Чаду у тешкој ситуацији
Мађарски министар одбране Кристоф Салај-Бобровнички похвалио је Чад у октобру 2023. као једину стабилну земљу у региону, а потом одмах упозорио на последице дестабилизације.
– Ако и Чад постане нестабилан, могли бисмо да видимо пуцање брана и стотине милиона миграната који иду ка Европи.
„Стотине милиона“ је велико претеривање, али Чад је примио око 1,1 милион избеглица, више од било које друге афричке земље са својих 18 милиона становника. Половина њих долази из суседног Судана. Према подацима УН, никаква хуманитарна помоћ није стигла у источни део Чада, који се граничи са Дарфуром, кризним регионом Судана, више од месец дана.
Колико је Чад заиста стабилан?
Поред избегличке ситуације у Чаду, постоје и други унутрашњи политички проблеми: избори су заказани за 6. мај. Безбедносна ситуација се додатно погоршала од убиства једног опозиционог политичара пре две недеље. Посматрачи страхују да би привремени председник Махамат Деби могао да претвори Чад у диктатуру.
До сада је Деби – за разлику од вођа пуча у Нигеру, Малију и Буркини Фасо – био лојални савезник Запада, укључујући бившу колонијалну силу Француску. Међутим, у јануару је био у Кремљу, а Мађарска је понекад проруски оријентисана него што се допада остатку ЕУ.
Чадски политиколог Еваристе Нгарлем Толде сматра да Мађарска са својом мисијом има на уму само своје циљеве.
– Тешко је замислити да би Француска могла да подржи присуство Мађара у Чаду. Исто важи и за Русију, која је такође одлучила да подржи стабилизацију Чада, каже Толде у интервјуу за ДВ.
– Присуство Мађарске у Чаду лако се може објаснити циљем смањења броја избеглица који јој намеће ЕУ.
Ипак, Чад остаје централна земља у геополитичким интересима Париза, Будимпеште и Брисела.
– Чад је помало болна тачка за Европску унију, каже Улф Лесинг, који води пројекте немачке фондације Конрад Аденауер у региону Сахела.
Док ЕУ често критикује војне режиме у Малију, Нигеру и Буркини Фасо, нема критика на рачун Чада упркос дефицитима у областима демократије и људских права. Међутим, Лаессинг каже за ДВ:
– Свакако има смисла стабилизовати Чад јер је земља толико важна за Централну Африку, окружена суседима где се Русија шири.
Са 200 војника у огромној земљи
Питање је само шта се може постићи са 200 мађарских војника у Чаду.
– Мислим да нико реално не може да очекује да се нешто уради са 200 људи у земљи која има површину од 1,2 милиона квадратних километара – каже стручњак за безбедност Рач.
– С обзиром само на обим мисије, она практично нема шансе да спроведе значајније промене.
Јер ни француске оружане снаге са знатно већим контингентом нису успеле да значајно стабилизују ту земљу. Француска има више од 1.000 војника у Чаду, који су пребачени из Малија и Нигера, под притиском тамошње хунте.
Зашто Мађарска иде у Чад?
Мисија ће бити покренута када се заврше још неке билатералне формалности. Стога је нејасно да ли ће операција почети пре или после избора у Чаду 6. маја. У сваком случају, то би било први пут да би Мађарска послала читаве јединице у Африку на потенцијално опасну мисију – и то без међународног мандата.
Шта су онда мотиви Мађарске осим поменутог наводног спречавања миграција?
Ни Андраш Рач нема кохерентно објашњење за то – само теорију са којом се често сусреће, каже. Везано је за завршетак мисије НАТО-а у Авганистану 2021. године, у коју су били укључени и мађарски специјалци и који од тада могу да вежбају само ‘на суво’:
– Да би се ова врста способности задржала међу специјалцима, потребна су реална дејства у реалним срединама. Ово у основи има смисла, али не објашњава зашто Чад, рекао је научник из ДГАП-а у интервјуу за ДВ.
Тајна мисија господина Орбана
Додатну иритацију изазива једна особа: Гашпар Орбан – син премијера Виктора Орбана – био је међу мађарским дипломатама који су неколико пута преговарали у Нџамени последњих месеци.
Има само 32 године, али његов чланак на Википедији на енглеском наводи каријере у фудбалу, религији, војсци, а сада и дипломатији. Један је од ретких Мађара који је студирао на британској војној академији Сандхурст.
Нејасно је какву ће улогу Орбанов син имати у мисији у Чаду. Из перспективе стручњака за безбедност Рача, ово поставља низ питања – на пример, о ризицима слања славне личности попут премијеровог сина у такву операцију. Коначно, да ли се ради и о његовој личној каријери? Према Рачу, ово је барем „једно од могућих објашњења”.
Извор: Ало
