Прекрстила сам се и почела да корачам… Нешто ме је натерало и застала сам. Зидови српске светиње и фреске из 13. века изазвале су у мени дивљење и понизност. Сигурно сам десет минута непомично стајала на самом улазу у манастир и дивила се лепотама Милешеве, схватајући зашто многи кажу да је управо то један од најлепших манастира у Србији.
Посматрајући фреске осећала сам неки посебан мир и спокој који може да се осети само у тако великој светињи, где се и у ваздуху осећа снага и моћ вере и порука коју шаље Христ и сваки светац. Ту негде на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци, застану и многи странци који се диве не само зидинама манастира већ и прелепим фрескама Милешеве, које се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од којих је најпознатији Бели анђео.
Добринка, искушеница манастира Милешева, каже да је посета манастиру од априла до октобра велика, те да је у том периоду манастир пребукиран, али да посетиоци имају и могућност коначења. Она додаје да многи долазе управо ради Белог анђела.
– Долазе верници сами за себе, долазе групе верника, долазе туристи како са истока тако и запада и свих вероисповести. Како је одабран Бели анђео у толикој мери, па долазе из свих крајева света у Милешеву, то само Бели анђео зна – прича искушеница Добринка.
Како сведочи, Бели анђео код многих изазива посебне емоције, доноси благу вест и самим тим делује умирујуће.
– То лице их озари, можда је то разлог те емоције, а можда и та лепота која зрачи из њега. Било је и оних који су плакали пред фреском, то су тренуци кад се душа сретне с Господом и почне да износи своје муке, а Господ шаље преко светих и Белог анђела утеху – каже наша саговорница.
Према њеним речима, многи у Милешеви траже спасење за проблеме и недаће. Долазе да се моле, а моле се и код ћивота у коме су се налазиле мошти Светог Саве, а каже да је било и оних који су се враћали и захваљивали за исцељење и излечење.
– Постоји и случај са Светом Петком. Једна муслиманка дошла је и рекла да јој се у сну јавила жена у црном и рекла да ће добити дете ако дође до њеног извора и ако се умије. Упитала ју је како ће то наћи, а жена из сна јој је рекла: „Наћи ћеш икону у коцкицама.“ Она је истражила и нашла, дошла је ту, помолила се и умила тамо где је извор, односно чесма с мозаиком Свете Петке, која се налази у порти манастира, и остала је у другом стању. На крају крајева, човек по вери бива. Ко верује да ће нешто да добије од Господа, којем се моли, он то и добије – закључује искушеница Добринка.
Чудотворне иконе
Народ оставља поруке за молитву
Искушеница Добринка каже да се у свакој цркви где је присутна константна молитва морају дешавати помаци набоље код људи који долазе:
– Ти примери говоре да су фреске и иконе чудотворне. Народ осети простор у којем се осећа континуитет молитве. Многи овде остављају папириће и пишу имена. Ти папирићи се дају за проскомидију, онда њима Господ преко проскомидије помаже – ако су болесни, да се исцеле, ако су пуни греха, да се ишчисте. Проскомидија је дар од Бога да ми можемо овде на земљи да се очистимо.
Бројке
2 пута је осликаван манастир
1459. године је запаљен и порушени су делови његових обимних зидова
2010. године обновљен последњи пут
Чињенице
О Белом анђелу
– по мишљењу многих, најлепша православна икона на свету
– на сводовима милешевског манастира осванула је у 13. веку
– Бели анђео је насликан тако да посетиоца гледа директно у очи без обзира на то из ког угла га посматрате
– у српском народу се ова фреска укоренила као синоним за наду, спасење и чуда
– у 16. веку је преко ње насликана друга фреска, а Бели анђео се указао готово 400 година касније
– први сателитски пренос видео-сигнала између Старог континента и Америке 1962. године садржао је међу кадровима и милешевску фреску
– на слици је приказан архангел Гаврило, који седи на камену и мироносицама показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб
Извор: Курир.рс/ Мина Бранковић
