На двадесет километара од Ниша, у селу Островица, налази се манастир Свете Петке Иверице, а поглед у очи ове светитељке, чији је лик насликан на икони, открива душевно стање посматрача, тврди заменик тутора манастира, Хаџи Драган Илић.
Манастир је добио назив “Иверица”, јер су га обновили грузијски монаси из Ивириона са Свете Горе, а у периоду од 1898. до 1903. године био је Краљевски српски војни манастир, под војним заповедништвом, што је једини такав пример у историји Српске православне цркве.
Манастир Свете Петке Иверице се налази у Сићевачкој клисури, на међународном путу Ниш – Софија и представља доказ о постојању “колоније монаха” на овом подручју. Историја упућује да су стари манастир основали монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе, отуда и додато име “Иверица”.
Претпоставља се да су крајем 14. века услед најезде Турског царства многи монаси, из тада окупираних подручја, нашли уточиште у Сићевачкој клисури, где су основали монашку колонију којој припада и овај манстир. По предању, таквих је манастира у Сићевачкој клусири било укупно дванаест.
“ Историја манастира “Свете Петке” није до краја истражена. По предању, темељи цркве направљени су још у петом веку нове ере, дакле много пре него што су је грузијски монаси са Свете Горе населили и обновили,“ рекао је Нишким вестима заменик тутора манастира Хаџи Драган Илић.
У манастир сврате путници намерници, да запале свећу и погледају икону Свете Петке која се налази на иконостасу, која је по речима тутора, “реплика икона цркве Христа Спаситеља из Москве, коју је спалио Стаљин”.
Хаџи Драган Илић каже да поглед у икону ове светитељке открива “стање душе посматрача”.
“Довољно је да се на кратко загледате у очи Свете Петке. Неки њене очи виде као веселе, други виде тугу, чак и сузе. У зависности од тога шта ваше очи виде у очима светитељке, открива и ваше душевно стање. Ако видите сузе, значи да сте сами тужни, станите који минут испред иконе и у тишини упутите јој молитву, реците јој зашто сте тужни. Видећете како то благотворно делује на душу”, казао је Хаџи Драган Илић.
Манастир Свете Петке Иверице рушен је и зидан четири пута. На првим темељима старијег храма,као градитељи се помињу Мрњавчевићи, па монаси из Ивириона, а последњи пут, у облику у каквом постоји и данас, подигле су је 1898. године инжињеријске јединице српске војске, које су припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз кањон Сићевачке клисуре.
Од освећења 1898. године па све до 1903. године манастир је у био поседу војске Краљевине Србије и у њему су верску службу вршили војни свештеници, што потврђује указ краља Александра И од 19. фебруара 1901. године када је за старешину манастира постављен војни свештеник. Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. Сачуван је указ краља Александра И Обреновића, којим се за старешину манастира војног, поставља војни свештеник г. Жунић. Ово је посебно занимљиво јер у историји Српске православне цркве није познат још један овакав пример.
“У склопу манастира налази се конак, који је за сада празан, јер нема све потребне услове за живот. За неки дан доћи ће нам материјал за постављање ограде, али је потребно још средстава да би Света Петка Иверица била у потпуности сређена. Добили смо и нови звоник, а постоји и стари, који се види са ауто- пута и веома је занимљив. По предању, у њему су грузијски монаси имали две галерије које су користили за спавање, а молили се у подножју звоника.”додао је Хаџи Драган Илић.
Не знамо како ће на вас деловати поглед на очи Свете Петке, јер гледате фотографију, а не оригиналну икону.
Аутор овог текста је у њеним очима видео сузе, а ако желите и лично да се уверите у моћ очију ове светитељке, манастир је на само 20 километара од Ниша, отворен је сваког дана од 10 сати ујутру, а закључан само понедељком.
Извор: Niskevesti
