Овај старац остао је запамћен по порукама које је саопштавао кроз причу са другим монасима и искушеницима који су га радо слушали и њгову мудрост записивали. Из једног такво разговора настао је и текст о антихристу, злу и броју 666.
Једног дана је упитао један монах у његовој келији:
“Старче много се говори о доласку антихриста, о броју 666, о електронском жигу на десној руци, о сукобу Христа и антихриста о другом доласку Господина! И шта ви имате да кажете на то све?
Старац је одговорио:
“Шта да кажем? Нисам видео Пресвету Богородицу, да ће бити рата и тако даље. Знам да ће доћи антихрист да ће бити Другог Доласка Господина, али када не знам. Сутра? За хиљаду година? Не знам! Међутим ја се не узнемиравам око тога. Зато што знам да је час смрти за свакога од нас Други Долазак Господина! А овај час је веома близу.
“Старче ако у наше време дође антихрист, да ли ће нам Бог дати снаге да му одолимо?”
“Ако се исповедамо даће нам Богу сву снагу Нека нас не мучи ни последње време ни долазак антихриста и његови знаци, треба само да знате ако имате у себи Христа ни у чему не може да нас нашкоди антихрист! За нас хришћане који живимо са Христом не посоји антихрист.
Хоћеш ли ми рећи, овде где ја седим на кревету можеш ли сести и ти?
“Не, Старче”
Рече му Старац: “А зашто је тако”?
Монах му одговори: “Јер ако седнем на вас спљоштићу вас”!
Старац му одговори: “А када би ти могао да седнеш овде?”
Монах му рече: “Онда када би устали.”
Старац потом рече: “Тачно тако! Тако се догађа и са нашом душом, када у себи имамо Христа антихрист нам не може ништа! Али зато што данас већина нема Христа у себи ми се бојимо доласка антихриста. Када ставимо христа у себе, све постаје рај. Када би сада и дошао анитхришт и покушао да ме обележи неким ласером и броје 666 ја се не би бојао!
Али зар то није његово обележје? Јесте али да хиљаду 666 напише по мени, ја се не бих забринуо, а све то зато што су и прве мученике бацали зверима, аони су се крстом освећивали и звери су постајали као јагањци. Бацали их у море, а они би све крстом осветили и море би постајало копно, бацали их у ватру, а они се осветили крстом и вастра би постала пријатна свежина. Христос је сишао да би оснажио наше страдање. Ми смо деца Христова, ми смо деца Цркве!
Извор: Башта Балкана
