Према објави Европске свемирске агенције (ЕСА) на друштвеној мрежи X, сателит ЕРС-2, који би данас требало да падне на Земљу, могао би касније поподне или вечерас да се види из Хрватске јер ће у атмосферу ући на потезу који иде преко централне Европе.
Према ЕСА-иној јучерашњој најави на друштвеној мрежи X, сателит је током свог пада требао да прелети преко Италије према западним обалама Норвешке. Међутим, у међувремену се процена путање променила па би требао да прелети мало источније од Хрватске, преноси Индеx.хр.
„Постоји добра (и вероватно последња) шанса да видимо ЕРС-2 из централне Европе око 18:30 ЦЕТ вечерас (ЦЕТ је наше време, оп. а). Где и када ће сателит бити видљив, зависи о вашој локацији и покривености облацима“, поручила је јуче ЕСА.
— ERS-2 reentry day thread —
Our Space Debris Office currently predicts that the #ERS2reentry will take place at:
15:49 UTC (16:49 CET) today, 21 February 2024
The uncertainty in this prediction is now just +/- 1.76 hours.
The official 'ground track' of the satellite… pic.twitter.com/6x3SRvCtaA
— ESA Operations (@esaoperations) February 21, 2024
Према страници која прати сателите, проћи ће изнад Хрватске
Али, страница Н2YО.цом, која прати преласке разних сателита по небу, дала је данас своју процену према којој ће ЕРС-2 проћи тачно преко Хрватске и централне Европе према Шведској и Норвешкој. Према тој страници, ЕРС-2 би преко Хрватске требао да прелети око 17.55.
Новије временске процене ЕСА-е
Најновији прорачуни ЕСА-иних стручњака предвиђају да би се улазак у атмосферу требао догодити нешто раније него што је то било најављено јуче на X-у, око 16.49. Међутим, треба узети у обзир да је временски прозор неизвесности +/- 1.76 х.
Шта то значи за астрономе и ентузијасте из Хрватске?
Астроном аматер, водитељ Астрономског друштва Бескрај из Загреба Борис Штромар каже да ранија искуства с метеорима показују да би се изгарање делова сателита требало видети из Хрватске, чак и ако његова путања буде ишла нешто источније или западније.
„Било је већ раније случајева када су неки метеори падали над Италијом, али ми смо их могли видети из Хрватске и обрнуто – било је метеора које су италијански астрономи могли да виде иако су пали над Хрватском. Дакле, ако имате двоглед или фотоапарат, припремите се за спектакл“, рекао је Штромар.
„Како се ближи тренутак сагоревања у атмосфери, тако се помало мења и путања јер на сателит утиче трење атмосфере, па се тачан тренутак и место сагоревања заправо не зна с великом сигурношћу. Свакако треба пратити нове информације, а ентузијасти нека дежурају око времена прелета. Ако буде среће, можда успе да се ухвати тренутак експлозије и сагоревања изнад Хрватске. Већа је вероватноћа да ће то бити негде изнад океана, али никад се не зна“, поручио је наш астроном.
Где пратити нове најаве?
Како је најавила ЕСА, за сада се још увек не зна тачно време у којем бисмо требали да окренемо погледе према западу. Данас током дана процене ће постајати све прецизније. Најновије ЕСА-ине могу да се прате овде, а Н2YО.цом на овде.
Где гледати?
Штромар каже да ће се сателит, ако буде летео источно или западно од Хрватске, видети над источним, односно западним хоризонтом.
„Ако експлодира у правом тренутку, његов бљесак би се из Хрватске могао видети чак и по дану. То не вреди нужно за сагоревање појединачних делова након што се распадне. Занимљиво је то што ће се сателит кретати пуно спорије, можда и 10-ак пута, од метеора који кроз атмосферу Земље путују брзином од око 72 км у секунди“, појаснио је Штромар.
Шта је ЕРС-2?
Сателит „Еуропеан Ремоте Сенсинг 2“ (ЕРС-2) Европске свемирске агенције (ЕСА), лансиран 21. априла 1995, био је један од најсофистициранијих сателита за посматрање Земље који је развила и лансирала Европа. Заједно са својим готово идентичним претходником, ЕРС-1, прикупљао је вредне податке о копненим површинама Земље, океанима и поларним капама. Одиграо је важну улогу у праћењу природних катастрофа као што су тешке поплаве и потреси у удаљеним подручјима.
Године 2011, након 16 година успешног рада, ЕСА је одлучила прекинути мисију ЕРС-2 и деорбитирати сателит. Спроведен је низ од 66 маневара деорбитирања, при чему је искоришћено преостало гориво сателита и смањена његова просечна висина са 785 км на приближно 573 км. Овај маневар је значајно убрзао његово орбитално пропадање и смањио ризик од судара с другим сателитима или свемирским отпадом. Сви инструменти и електронички системи у њему су деактивирани, а унутрашње батерије испражњене како би се смањила фрагментација током поновног уласка.
Како се висина орбите ЕРС-2 смањује, он ће поново ући у Земљину атмосферу када достигне висину од отприлике 80 км. Већина његових делова изгореће током поновног уласка, а већина оних који не изгоре пашће у океан.
Дуг преко 11 метара, а тежак преко 2 тоне
ЕРС-2 је широк око 11.8 метара. Димензије његовог соларног панела су 11.7 x 2.4 метра, а антене САР 10 x 1 метар.
Његова укупна маса приликом лансирања била је 2.516 килограма, али сада, након што је потрошио гориво, има масу од око 2.294 килограма.
Занимљиво је напоменути да објекти сличне масе просечно у Земљину атмосферу улазе сваких недељу до две.
Извор: Индекс
