МОСКВА – Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је Русија морала да стане у одбрану Србије током ратова деведесетих година прошлог века, јер су Срби, како је рекао, посебан народ и блиски су Русима.
„Чим су почела дешавања у Југославији, Борис Јељцин дигао је глас у знак подршке Србима. Нисмо могли да не станемо у одбрану Срба јер су Срби посебан и нама близак народ, са православном културом. То је народ који је патио генерацијама“, рекао је Путин у интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону.
Он је додао да су САД 1999. године бомбардовањем Савезне Републике Југославије прекршиле међународно право.
„Тиме су САД отвориле Пандорину кутију. Штавише, шта је речено када је Русија протестовала и изразила своје негодовање? Повеља УН и међународно право су застарели. Сада се сви позивају на међународно право, али су тада почели да говоре да је све застарело“, рекао је Путин.
Он је истакао да жели да се ситуација у Украјини реши путем преговора и навео да ће се Русија и Украјина „пре или касније договорити“.
Према његовим речима, Украјинци се и даље осећају као Руси, а то што се дешава је „елемент грађанског рата“.
„Запад мисли да су борбена дејства у Украјини заувек одвојила један део руског народа од другог, али ће до поновног уједињења доћи“, поручио је Путин.
Према његовим речима, државни удар у Украјини 2014. године извела је оружана опозиција уз подршку CIA.
„Технички, урадили су све како треба, постигли шта су хтели – променили су власт. Али са политичке тачке гледишта, ово је огромна грешка. Овде, наравно, политички врх није функционисао како треба. Политички врх је требало да види до чега би то довело“, рекао је Путин.
Навео је да је Украјина донела одлуку да одустане од преговора са Русијом по налогу из Вашингтона и да сада САД треба да исправе ту грешку.
Према речима Путина, Украјина је почела рат, циљ Русије је да га заврши.
„Русија за сада није постигла циљ специјалне војне операције, јер је један од њих – денацификација: забрана различитих неонацистичких покрета“, рекао је Путин.
Додао је да НАТО може да призна контролу Русије над новим територијама, да постоје опције, ако постоји жеља.
„Запад је почео да схвата да је немогућ стратешки пораз Русије – нека размисле шта даље да се ради, ми смо спремни за дијалог“, рекао је Путин.
Додао је да је Русија 2014. године била приморана да узме Крим под своју заштиту, јер је полуострво било у опасности и оценио да су изјаве да ће Американци морати да ратују са Русијом ако се обустави помоћ Кијеву јефтина провокација.
Руски председник је оценио да постоји могућност да САД и Русија обнове комуникацију, под условом да јавност у САД разуме да се свет мења и на то се навикне.
“Ако се разуме да се свет мења у објективним околностима и да се томе треба прилагодити и то користећи предности које САД имају, можда се нешто и промени“, рекао је Путин у интервјуу са Карлсоном.
Поручио је да Москва нема интерес да нападне Пољску, додавши да глобални рат не долази у обзир.
„Само у једном случају би могло да дође до тога – ако дође до напада на Русију из Пољске. Зашто? Зато што немамо интересе ни у Пољској, ни у Летонији – нигде“, одговорио је Путин Карлсону на питање да ли може да замисли сценарио у којем би Москва послала трупе у Пољску.
Додао је да глобални рат не долази у обзир јер је то, како истиче, противно здравом разуму.
„Глобални рат би довео цело човечанство на ивицу уништења“, истакао је Путин.
Руски председник је навео да је његова земља добровољно пристала на распад Совјетског савеза, у нади да ће после 1991. бити добродошла у „братску породицу цивилизованих народа“, али је напоменуо да се „ништа слично није десило“.
„Преварили сте нас. Обећање је било да се НАТО неће ширити на исток, али то се догодило пет пута. Било је пет таласа експанзије. Све смо то толерисали“, нагласио је руски председник, додавши да је и лично, као и Јељцин, у више наврата пружао руку пријатељства САД.
Путин је навео да је са појединим бившим америчким председницима имао добру комуникацију.
“Имао сам добре односе са Бушом млађим, кога су сви гледали као неког сеоског момка, који наводно не разуме много, али то није тако. Није био гори од других политичара, разумео је шта ради. Такав однос имао сам и са Доналдом Трампом. Не ради се о томе да ли ћемо се као личности допасти један другоме, већ о томе да ускладимо становишта. Ако идеја доминације по сваку цену опстане у америчкој јавности, ништа се неће променити“, рекао је Путин.
Упитан да оцени да ли одлуке у САД доноси, како је рекао Карлсон, председник или владајућа елита, Путин је рекао да “ни сам не може да закључи“.
“Не знам ко тачно доноси одлуке у САД. То је комплексна земља са необичним изборним системом. Свака савезна држава има своју легислативу“, рекао је Путин.
Он је у интервјуу испричао како је покушао, заједно са америчким колегама, да реши безбедносне проблеме и присетио се састанка са америчким председником Билом Клинтоном 2000. године у Кремљу.
„Поставио сам му питање: Слушај, Биле, шта мислиш, ако би Русија покренула питање уласка у НАТО, да ли мислиш да би то било могуће? Изненада је рекао: Знаш, то је интересантно, ја мислим да. Увече, када смо се срели на вечери, рекао је: Знате, разговарао сам са својим људима, са својим тимом – не, то је сада немогуће, пренео је садржај разговора председник Руске Федерације.
Оценио је да би, да је тада Клинтон потврдно одговорио, процес зближавања почео и да би се на крају улазак Русије у НАТО могао десити да је Москва видела искрену жељу партнера да то ураде.
„Питали сте да ли осећам горчину од одговора. Не, то није горчина, то је само констатација чињенице. Ми нисмо млада и младожења, горчина, огорченост нису супстанце које прате такве случајеве. Ми смо схватили да нас тамо не чекају, то је све, рекао је Путин одговарајући на питање зашто је, по његовом мишљењу, Запад тада одгурнуо Русију.
Председник Русије сматра да су Сједињене Америчке Државе разнеле гасовод Северни ток и додаје да је целом свету јасно шта се догодило у том случају.
„У овом случају не треба да гледамо само оне који су заинтересовани за тако нешто, већ и оне који имају могућност да то ураде, јер може да буде доста оних који су заинтересовани, али нису сви они способни да се спусте на дно Балтичког мора и изведу ову експлозију. Те две компоненте би требало да буду повезане. Ко је заинтересован и ко је способан“, рекао је Путин.
На питање америчког новинара зашто не изнесе доказе о томе и тиме „однесе победу у пропагандном рату“, руски председник је поручио да је у пропагандном рату „веома тешко победити САД, зато што Америка контролише све светске и многе европске медије“.
„Крајњи корисници највећих европских медија су америчке финансијске институције. Зар ви то не знате? Дакле, могуће је укључити се у овај посао, али то је, да тако кажем, скупо. Можемо једноставно да укажемо на наше изворе информација, али нећемо постићи резултате. Целом свету је јасно шта се тада догодило. Чак и амерички аналитичари директно говоре о томе. То је истина“, рекао је Путин.
Према његовој оцени, украјински председник Володимир Зеленски је, након победе на изборима за председника 2019. године, требало Украјину да “поведе ка миру“, али је променио одлуку.
“По мом мишљењу, он је помислио како не треба да се сукобљава са неонацистима и националистима у Украјини јер су они агресивни и веома активни. А Запад, који предводи САД, подржава оне који антагонизују Русију, а то доноси сигурност“, рекао је Путин.
Путин је рекао да се отац украјинског председника борио у другом светском рату против нациста и фашиста.
“Једном сам му и рекао, Волођа, шта то радиш, твој отац је био војник на фронту у Другом светском рату. Зашто подржаваш неонацисте данас у Украјини, а твој отац се борио против фашизма?“, рекао је руски председник.
Истакао је да је Русија 2023. године постала прва економија у Европи, без обзира на све санкције и ограничења.
Говорећи о Кини, Путин је рекао да није могуће да ће Москва постати сателит Пекинга.
„Прво, земље имају добросуседске односе, а друго, њихова спољнополитичка филозофија није агресивна“, изјавио је Путин.
Карлсон је током интервјуа поставио и питање да ли би извештачу Волстрит џурнала Евану Гершковичу, који је у затвору у Русији, могло бити дозвољено да се врати у САД, у знак Путинове добре воље, а руски лидер је рекао да му је добре воље понестало, жалећи се на недостатак реципроцитета са Запада.
Интервју с Путином Карлсону је први интервју с руским председником за западне медије од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.
Путин је последњи интервју за западне медије дао америчкој телевизији CNBC у октобру 2021. године на Међународном форуму „Руска енергетска седмица“ у Москви.
Карлсон је у најави за овај интервју, који је наишао на критике западних медија и пре него што је објављен, рекао да га је Бела кућа већ два пута спречила да разговара са Путином.
Он је додао да је урадио интервју са председником Русије зато што је то посао новинара.
Интервју с Путином за девет сати имао више од 70 милиона прегледа
Интервју који је руски председник Владимир Путин дао америчким новинару Такеру Карлсону на друштвеној мрежи X имао је више од 70 милиона прегледа за око девет сати од емитовања.
Број репостова је већи од 192.000, а више од 593.000 људи га је већ лајковало, преноси РИА Новости.
Агенција наводи да интервју такође има више од 3,1 милиона прегледа на Јутјубу.
Карлсон је интервју са Путином објавио ноћас, а реч је о првом интервјуу руског председника за западне медије од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.
Извор: РТС/Танјуг
