Неки човек дође монаху и упита га: “Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?”
Монах му одговори: “Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Спаситељ сигурно моћнији од твога тела?”
“Па, добро”, рече човек, “а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус Христ?”
Монах му поново одговори питањем: “Крајолик који је пред тобом, видиш ли?”
“Видим”, потврди човек.
“Ето”, настави монах, “и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.”
“Још једно бих волео да знам: како може један исти Христ у исто време бити присутан у стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?”
Монах узе огледало и даде човеку да се огледа: “Колико особа видиш?” упита.
“Само једну, себе!” одговори човек.
Тада монах испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече човеку: “Погледај доле, колико сада ликова видиш?”
“Заиста, заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.
Након тога је заћутао и ништа више није питао.
Извор: Opanak.rs
