Познати британско-амерички историчар Нил Фергусон са Универзитета Харвард, који је предвидео сукоб у Украјини и Гази, открива која је следећа тачка сукоба.
Он је у интервјуу за швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг (Неуе Зüрцхер Зеитунг), говорећи о избору између Џозефа Бајдена и Доналда Трампа на изборима у јануару и питању ко је бољи за САД и Запад, рекао да су амерички бирачи пред тешком одлуком.
Ако одаберу Бајдена, могли би да сачувају републику, али ће готово сигурно изгубити царство, а готово једнако су велики улози и у случају победе Трампа, оценио је Фергусон.
„Још један Бајденов мандат запечатиће пад Америке као суперсиле и крај ‘Паx Американе‘. С друге стране, ако гласачи изаберу Трампа, који је јасно дао до знања да презире амерички Устав, ризикују да се опросте од републике. С друге стране, можда и успеју да сачувају империју, јер непријатеље Америке пуно више плаши Доналд Трамп него Џо Бајден“, рекао је Фергусон.
С друге стране, како каже, САД су врло стабилна демократија, која би сигурно могла преживети други Трампов мандат.
Упитан које су три најкатастрофалније одлуке које би Трамп могао донети ако поново постане председник, Фергусон на прво место ставља напуштање НАТО савеза.
Док је Трамп био председник, наводи, јасно је дао до знања да на савезнике гледа као на “ветропире” који само узимају од САД, а не дају ништа заузврат.
Као друго, истиче како је сигуран да би Украјина с Трампом у Белој кући била изгубљена, што би, према његовом мишљењу, била катастрофа.
„Можда је то већ тако, јер су средства блокирана због противљења у Представничком дому. По мом мишљењу би била катастрофа да Украјина изгуби рат против Русије. То би довело до потпуно нове безбедносне ситуације у Европи и натерало све европске земље да знатно повећају своје одбрамбене буџете, за шта политички нису добро позициониране“, истиче Фергусон.
Ипак, као најозбиљнији проблем новог Трамповог мандата истиче питање Тајвана. Фергусон упозорава да Трамп можда за то уопште не мари.
„Ако читате мемоаре (бившег Трамповог саветника) Џона Болтона, Трамп је у суштини равнодушан према Тајвану. Дакле, једна је могућност да би Трамп рекао Кини: ‘Можете учинити Тајвану оно што сте учинили Хонгконгу. Баш ме брига. Разговарајмо о тарифама‘. Али ако погледате реторику у кампањи, он критикује Бајдена јер је био мек према Кини. Тако да би Трампова администрација заправо могла заузети рестриктивнији приступ. Тада бисмо се могли наћи у сукобу на који сам одавно упозоравао“, додаје Фергусон.
Истиче и да се за сценарио победе Трампа мора припремити и остатак света. У том погледу, истиче Фергусон, Европа се мора озбиљно позабавити стратешком аутономијом, на чему је пре неког времена почео инсистирати француски председник, што је далеко од реализације – Јапан је, како наводи, ближи стратешкој аутономији него европске чланице НАТО-а.
„Време је да земље Европе, велике и мале, озбиљно схвате сопствену одбрану, јер више не могу претпоставити да ће увек постојати амерички гарант њихове националне безбедности. У Индопацифику, Јапан, Јужна Кореја и остали морају донети одлуку хоће ли прихватити кинеску доминацију и припремити се за њу. Покушаће уверити Сједињене Државе да задрже своју доминацију у региону. Много ће стога зависити од става Трампа и његовог тима за националну безбедност”, сматра Фергусон.
Када је у питању Блиски исток, Фергусон наводи да Израел мора покушати да искорени Хамас, али напомиње да је Иран највећи проблем. „Готово сви лоши глумци заправо су ирански посредници. Обуздавање Ирана много је важније од обуздавања Израела. Мислим да је Израел већ озбиљно ограничен од Сједињених Држава“.
Као особа која је предвидела сукобе у Украјини и Гази, упитан шта предвиђа за 2024. годину, одговара да је, по његовом мишљењу, Тајван најверојатније идућа тачка сукоба.
На констатацију аутора интервјуа како се свет налази у новом “Хладном рату” и како би Запад могао однети победу, Фергусон истиче да би у првом реду младим западњацима требало објаснити како изгледа пораз.
„Млади с обе стране Атлантика врло су задовољни слободом. Чини се да их то баш и не занима. То је зато што заправо не могу замислити како би било не имати слободу. Волео бих кад бисмо могли боље објаснити како би изгледао свет којим би доминирала кинеска комунистичка партија. Како би било да су сви наши позиви и имејлови и свака трансакција под надзором високо идеолошког режима.“
Такође, како наводи, требало би подсетити западне званичнике на једну од лекција класичне историје и вечну истину о моћи – једна од њих састоји се у познатој изреци „Ако желиш мир, припреми се за рат“.
Треће је лекција коју је, како каже, недавно преминули Хенри Кисинџер, бивши амерички министар спољних послова, тумачио још 70-их година, а према Фергусону вреди и данас, а то је стратегија детанта.
„То значи да се не претварамо да Кина и Русија постају добри момци. Препознајемо их као непријатеље, што и јесу. А свесни смо да су њихове намере готово увек злонамерне. Али покушавамо их ангажовати на начин да купимо време, а то је време које нам највише треба. Биће потребно најмање десет година пре него што Европа буде могла веродостојније да се брани. Сједињеним Државама требаће десет година да модернизују своје све више застареле војне способности. Требаће десет година да се Тајван успе одбранити од кинеске агресије. Треба нам времена“, закључује Фергусон.
Извор: Јутарњи лист
