Један човек је поделио своју животну причу о великом чуду које га је снашло под Острогом! Његову исповест вам преносимо у целости:
Хтео бих нешто да се зна и да се напише у ваше Манастирске списе. А то је, да захваљујући светом оцу Василију Острошком моја супруга Данијела Гутић и моја маленкост Милош Гутић добили сина Лазара 13.05.2010. године.
Прича почиње тако што је супруга имала два спонтана побачаја у року од пет година. Били смо код доста лекара, и сви су рекли да нема никаквих проблема код ње, а ни код мене. И то што је имала два спонтана побачаја, да се то само од себе десило. Доста смо размишљали због чега се то дешавало, поготово што смо обоје били спортисти.
Она се професионално бавила кајаком, а ја фудбалом. Никакве пороке, нити смо пили алкохол, нити пушили цигарете, а камоли још горе ствари што може да се догоди човеку. Искрено што се тиче моје вере у Бога оца и све што је свето било је верујем, али не идем у цркву или манастире да се молим или на литургије, а камоли да се пости средом и петком.
Тако исто размишљање је имала и моја супруга. Све до једног августовског дана 2009. год, када ми је супруга рекла да хоће да иде под Острог, да се помоли светом Василију за помоћ. У том тренутку, ја сам јој рекао иди, али ја тренутно не могу да идем са тобом због посла. Није хтела да одустане од тога, па је већ питала своју маму да крене с њом. Нашла је агенцију која превози вернике до Острога.
Дошла је до светог Василија и помолила се. Замолила је оца Василија да нам подари дете. Дошла је кући са пуно среће и утисака. Рекла ми је да обавезно одем под Острог.
Прошло је неко време и супруга је затруднела. Била је уплашена да се не деси исти сценарио као и претходних два пута. Али било је све у реду. Докторка која је водила трудноћу јој је рекла да јој је термин у мају 2010. Кад смо сазнали пол детета, моја жеља је била да се зове Василије кад се роди, док је супруга рекла да није ништа обећала светом Василију како ће се звати дете. Договорили смо се ако се породи 12. маја да се зове Василије ако се не породи тог датума зваће се Лазар.
Трудови су јој почели 12. маја 2010. око поднева, трпила је сво време јер је мислила да није још време за порођај. Тек увече око 23 сата, одвели смо је у породилиште и имали шта да чујемо, а то је да је она већ одавно спремна да се породи, јер је била по њиховој докторској процени већ 7 прстију отворена. Оставили смо је у породилишту и чекали вести. Тек су је породили 13. 05.2010 око десет до седам ујутру, због немарности лекара.
И тако је на свет дошао Лазар-дете светог Василија. Од тог тренутка, ја се свако вече молим Богу и светом Василију и свим свецима за највећим даром који човек може да доживи! Лазар ми је донео радост и веру у Бога, јер овим чудом које се десило мени и мојој породици говори да Бог постоји и сви свеци, и да све што се дешава је божја воља. Хвала светом Василију Острошком што нам је подарио Лазара. У знак захвалности 2011. године смо крстил Лазара под Острогом. Хвала Св. Василију и нека му је вечна слава и милост!
Извор: Kurir.rs/beograd.in
