Рат између Израела и Хамаса већ се проширио на Блиски исток, а изгледи за сукоб регионалних и светских сила постају све вероватнији.
До сада су напади на Блиском истоку углавном били ограничени на сукоб између група које подржава Иран с једне стране и САД, Израела и њихових савезника с друге стране. Упркос чињеници да ниједној држави на Блиском истоку није у интересу улазак у нови сукоб, свака од њих се понаша на начин који експоненцијално повећава вероватноћу ескалације рата.
Како тензије расту широм региона, однос снага између америчких и иранских савезника варира од земље до земље. Од почетка рата у Гази, САД су знатно ојачале своју војну позицију у региону, распоређујући око 1.200 америчких војника, ударну групу носача авиона и експедиционе снаге маринаца од око 2.000. На неким местима, укључујући Ирак и Сирију, америчко војно присуство преклапа се са иранским и с његовим савезницима.
Либан је, на пример, дом Хезболаха, једне од најмоћнијих паравојних снага на Блиском истоку. Док је тачна величина арсенала шиитске исламистичке групе непозната, стручњаци процењују да он има између 150.000 и 200.000 прецизно навођених пројектила, ракета и минобацача. Лидер Хезболаха Сајед Хасан Насралах тврди да група има 100.000 бораца, укључујући активне војнике и резервисте. Верује се да је Иран главни снабдевач оружјем либанске милитантне групе.
У Ираку, Техеран има значајан утицај на неколико шиитских паравојних група блиско повезаних са иранском Исламском револуционарном гардом (ИРГЦ), укључујући Катаиб Хезболах, Харакат ал-Нуџабу и Катаиба Сајида ал-Шухаду. Америчка канцеларија директора националне обавештајне службе верује да само Катаиб Хезболах има око 10.000 чланова.
Елитна јединица
Организација Бадр, најстарија шиитска милиција у Ираку, која има и најближе везе са Техераном, делује у Ираку, као и радикална група Асаиб Ахл Ал-Хак. Групе које подржава Иран извеле су десетине напада на америчке снаге у Ираку од почетка рата у Гази, на шта су САД узвратиле ваздушним нападима. Током викенда милитанти које подржава Иран лансирали су више балистичких пројектила и ракета на америчку ваздушну базу Ал-Асад у Ираку. Године 2008. САД су имале око 160.000 војника у Ираку, а данас је тамо распоређено само око 2.500 војника.
Иран има директно присуство у Сирији, где се налазе снаге Кудс, елитна јединица ИРГЦ-а, која управља операцијама у иностранству. У Сирији се такође налазе бригаде Заинабијун и Фатемијун, шиитске милиције повезане са ИРГЦ-ом за које се верује да регрутују авганистанске и пакистанске борце.
Вашингтон има око 800 војника распоређених у Сирији, а већина њих се налази на североистоку земље, где САД подржавају антирежимске Сиријске демократске снаге (СДФ). Постоји и одређени број америчких трупа на југоистоку Сирије, где САД подржавају паравојну Слободну сиријску армију. Поред Ирака, милитанти које подржава Иран све више нападају америчке трупе у Сирији.
У средишту тренутног сукоба између Ирана и САД су јеменски побуњеници, који контролишу северни део земље и нападају бродове у Црвеном мору у знак одмазде за израелски рат у Појасу Газе. Оружје Хута углавном се састоји од иранских компонената прокријумчарених у Јемен. Али званичник близак америчким обавештајним службама рекао је за Си-Ен-Ен да су Хути од тада извршили „прогресивне промене” које су допринеле великом општем побољшању њихових војних способности.
Америчке и британске снаге изводе заједничке ваздушне нападе на локације Хута у Јемену. У децембру је Вашингтон успоставио коалицију за заштиту бродских путева на Црвеном мору од напада Хута. Више од 20 земаља придружило се САД, али само једна земља у региону – Бахреин.
Војна помоћ
Иран је изградио блиске везе са Хамасом последњих година, али нема толико утицаја на ту групу као његови други савезници. Али амерички и израелски званичници процењују да Иран сваке године шаље 100 милиона долара Хамасу и Исламском џихаду, двема главним палестинским фракцијама у Појасу Газе. С друге стране, Израел је највећи прималац америчке војне помоћи, а од успостављања јеврејске државе 1948. године, Вашингтон је обезбедио око 130 милијарди долара војне помоћи.
Што се тиче других арапских земаља у Персијском заливу, САД имају највише војника у региону распоређених у Кувајту, њих око 13.500. Такође постоји значајно америчко војно присуство у Катару. Око 10.000 америчких војника стационирано је у ваздухопловној бази Ал-Удеид, највећој америчкој војној бази на Блиском истоку, која је уједно и седиште Централне команде САД и оперативни центар за ваздушну подршку. Катар је рекао да не подржава Хамас 7. октобра, али израелски званичници упозоравају да је годинама подржавао и финансирао тероризам и да Хамасово политичко крило делује из канцеларије у Дохи.
Више од 2.700 америчких војника стационирано је у ваздухопловној бази „Принц Султан“ у Саудијској Арабији, а у Уједињеним Арапским Емиратима је око 3.500 америчких војника. Амерички војници су такође присутни у Бахреину, где се налази Централна команда америчких поморских снага и дом Пете флоте морнарице, и у Јордану, где је стационирано око 3.000 америчких војника.
Извор: Јутарњи лист
