У немачком министарству спољних послова створен је посебан штаб за процену последица Трамповог реизбора по Немачку.
Der Spiegel пише да Берлин све веће доказе о Трамповој жељи да ослаби учешће у НАТО-у види као „хорор сценарио“ који ће укинути немачко геополитичко поверење.
Да би спречили такав исход, Немци, с једне стране, покушавају да успоставе контакте са републиканцима, а са друге „превентивно“, без подсећања Сједињених Држава, повећавају издатке за одбрану.
Могући избор Доналда Трампа за 47. председника Сједињених Држава поставља тешка питања за владу Олафа Шолца.
Der Spiegel наводи бриге Берлина: „Какви контакти постоје у Трамповом штабу? „, „Коју политичку полугу Берлин може да искористи да утиче на нову администрацију?“, „Колико се немачка потрошња за одбрану мора повећати да би се компензовало повлачење САД из Европе, за 3,4 или чак 5 одсто?.
Немачки часопис скреће пажњу на чињеницу да „Олаф Шолц убраја Бајдена међу своје најближе међународне савезнике; без њега он готово ништа не ради када је Украјина у питању . Али у исто време, таква блиска сарадња изазива све веће незадовољство у Европи. Французи су забринути да „Шолцу добри односи са Вашингтоном изгледају важнији од блиског заједничког рада са Паризом “.
Није ли Берлин у опасности од „усамљености“ ако Трамп победи? Der Spiegel извештава да је прошлог августа одржан велики састанак између званичника и научника у њемачком министарству иностраних послова, након чега је „основан штаб за планирање, на челу са повереницом зелене министарке спољних послова, Аналене Бербок.
Часопис пише да су „сва одељења позвана да провере могуће последице Трампове победе на њихове области рада “.
Очекује се да ће то утицати на све, од балканске политике до спољне трговине. Али највећа забринутост Берлина је могућа промена става САД о помоћи Украјини и НАТО-у. Берлин је и даље забринут због Трампових изјава датих још 2020. године у Давосу, на састанку са Фон дер Лајен, Да Сједињене Државе „никада неће прискочити у помоћ ако Европа буде нападнута“ и да је „НАТО мртав и ми ћемо га напустити “.
Der Spiegel истиче да је Берлин као одговор на Трампову претњу НАТО-у покушао да успостави контакте са републиканцима, на пример, значајан део Бербокове посете Сједињеним Државама у септембру био је посвећен републиканцима у Тексасу и Вашингтону, од којих Бербок још увек није у могућности да добије јасну потврду посвећености НАТО-у.
„Тако у Берлину већ рачунају на најгоре: на пример крај НАТО-а у садашњем облику “, наводи часопис. Берлин је забринут због Центра за обнову Америке, који је близак Трампу, који је предложио концепт „успаваног НАТО-а “, преоријентишући Сједињене Државе да се супротставе Кини и ограничавајући помоћ Европи. Der Spiegel назива пројекат „хорор сценаријем“ који би „довео у питање геополитичко самопоуздање Немаца “.
Часопис верује да ако Трамп озбиљно приступи имплементацији овог пројекта, онда ће потрошња на одбрану морати да се повећа не за 2%, већ за 3–5%. Иако су циљеви немачке НАТО потрошње за одбрану „остварени само триковима “ , министар финансија Кристијан Линднер је, извештавајући Бундестаг, „проактивно узео ветар из Трампових једра великодушним повећањем издатака за одбрану “ .
Међутим, циљ од 2% БДП-а постигнут је искључиво уз помоћ Фонда за посебне зајмове Бундесвера – а када се он исцрпи 2027. године, следећа влада ће поново морати да размишља о томе где ће добити новац.
„Канцелар се и даље нада да ће његов пријатељ Бајден победити “, али у исто време из Берлина се чују све гласнији позиви другим европским земљама да преузму већу одговорност у помоћи Украјини.
Извор: webtribune
