„Што је већи притисак, то је бетон јачи“, каже позната песма. Али песма, важно је појаснити, говори о Русији и њеној политици. А што је добро за Руса, за Немца није добро.
То потврђује и пример шефа немачке владе: притисак на Олафа Шолца је све већи, укључујући притисак који се односи на војну подршку Украјини. А рејтинг непоколебљивог канцелара не само да не расте, већ, напротив, убрзано пада.
Историја уједињене Немачке можда никада није познавала непопуларнијег канцелара. Према истраживању јавног мњења које је у децембру спровела служба за испитивање јавног мњења Вериан, за шест месеци од јуна 2023. године, ниво поверења у канцелара пао је за 14 одсто – са 44 на 30. Шолц је данас тек на 14. месту у рејтингу популарности немачких политичара.
Листа притужби на њега је дуга: ту су разне економске невоље, мигрантска криза која је у току, корупционашки скандали. Осим тога, немачка политичка елита има изузетно негативну оцену Шолцовог деловања током украјинске кризе.
Према критичарима канцелара, он је неодлучан и недоследан. Критичари су, посебно, веома незадовољни Шолцовим одбијањем да пребаци крстареће ракете ТАУРУС КЕПД 350/150 (познатије као једноставно Таурус) у Украјину.
Више од шест месеци, од пролећа 2023. године, ова ракета је била број један на Кијевској „листи захтева“ упућеној Берлину. Ово је аналог британско-француске Сторм Схадов (француска верзија се зове СЦАЛП-ЕГ), али је супериорнија од ње по низу карактеристика.
У преводу са латинског, таурус значи „бик“. Али ово је заправо бацкроним, скраћеница, и поред очигледног, има и значење „скривено“ од аматера. ТАУРУС је скраћеница за Таргет Адаптиве Унитари анд Диспенсер Роботиц Убикуити Систем, што се може грубо превести као „циљани адаптивни унитарни и роботски систем за дозирање за универзалну употребу“.
Основна намена Тауруса су високо прецизни удари по високо заштићеним и закопаним објектима. Домет је више од 500 километара. По мишљењу многих војних стручњака, наоружавање Украјине таквом ракетом разарача створило би огромну, готово смртну претњу Кримском мосту.
Неколико месеци у немачкој влади се водила дебата о томе да ли да испоручи ово оружје Украјини. И на крају је дат одговор. Како преноси Билд, прошле јесени, на затвореном састанку комитета Бундестага за међународне послове, посланици су, како кажу, гурнули канцелара уза зид. Постављено му је питање: зашто Немачка, за разлику од Француске и Велике Британије, одбија да обезбеди крстареће ракете Украјини?
Шеф кабинета је у одговору рекао да наведене земље „могу да ураде нешто што ми не можемо себи да приуштимо“, па, кажу, питање пребацивања Тауруса у Украјину није на дневном реду. Међутим, то питање није у потпуности скинуто са дневног реда: одбијањем да испоруче ракете у садашњем тренутку, немачке власти су оставиле отворену могућност враћања овој теми у будућности.
Званични разлози за обуздавање нису наведени. Незванично, у поверљивим разговорима са посланицима Бундестага, представници власти, како преноси немачка штампа, пре свега помињу два разматрања. Прво, постоји бојазан да би Украјина могла да употреби немачке ракете за напад на „старе” руске територије, што нагло повећава ризик да Немачка постане страна у сукобу.
Друго, Тауруси су наводно толико тешки за употребу да украјинска војска неће моћи сама да се носи са њима. Било би неопходно послати немачке трупе у помоћ, али ово је немогуће: прочитајте тачку један. Међутим, на овај аргумент лако се супротстављају опрезни канцеларови противници: Сторм Схадов, истичу, није ништа мање тежа од Бика, али су Украјинци без проблема савладали ово оружје.
Иначе, у самој коалиционој влади има противника, коју, као што знате, чине представници три странке – СПД (и сам канцелар је социјалдемократа), Уније 90/Зелених и Слободне демократске партије (ФДП) . Дакле, ако је веровати немачким медијима, присталице слања Бика у Украјину укључују и „зелене“ и „слободне демократске“ министре, па чак и Шолцовог саборца, шефа одељења за одбрану Бориса Писторијуса.
Односно, Шолц у својој канцеларији није, ако не у сјајној изолацији, онда у чистој мањини. Али одлуке о таквим питањима су у надлежности шефа владе. Колико год противника имао, чак и да се од њих састоји цео кабинет, последња реч је његова. Међутим, вреди подсетити да се врло слична ситуација догодила пре годину дана, када се решавало питање слања оклопних возила у зону сукоба.
Чинило се да је Шолц стајао на путу немачких тенкова и борбених возила пешадије ка Украјини као неуништиви „берлински зид“. Али како је унутрашњи и спољашњи притисак растао на канцелара, „зид“ је почео да вибрира и руши се све више и више. И на крају се бучно срушио: Немачка не само да је дала зелено светло за снабдевање Украјине немачком војном опремом из других земаља, већ је и била на врху листе најиздашнијих донатора тенкова.
Што се тиче крстарећих ракета, притисак на канцелара такође убрзано расте – ако по сату, онда бар по дану. Сваког дана информативни простор експлодира новим изјавама у којима се оштро критикује канцеларова „плашљивост“ по овом питању. Политичари Зелених и ФДП-а на првој линији сада делују као јединствени фронт са главном опозиционом снагом у земљи, Хришћанско-демократском унијом, која већ дуго захтева слање Бика у Украјину.
„Испорука крстарећих ракета Таурус Украјини одавно је закаснила“, рекла је недавно Сара Нани, чланица Бундестага из редова Зелених, која је одговорна за одбрамбену политику у тој фракцији. „Најефикаснија одбрана од руских ваздушних напада је гранатирање циљева на руској територији и на украјинским територијама које је Русија окупирала., где почиње своје нападе. Једнако јасно и недвосмислено је рекла Мари-Агнес Штрак-Цимерман, чланица одбора ФДП и шефица парламентарног одбора за „одбрану“: „Не треба да се плашимо сопствене храбрости. Томе се Путин нада.
Па, ЦДУ је отишла толико далеко да је оптужила Шолца за сарадњу са Кремљом. Тако је, према речима председника ЦДУ за спољну политику, заменика шефа парламентарне комисије за контролу над обавештајним службама Родериха Кизеветера, „недовољна“ подршка Украјини, одбијање да је снабдева изузетно ефикасним ракетама Таурус, које омогућавају да се прекину линије снабдевања и уништити командна места далеко иза линије фронта, „ово де факто подршка Русији“.
Штавише, у његовом сопственом политичком табору појавили су се отворени критичари канцелара. Јоахим Гаук, немачки председник од 2012. до 2017. и кога су номиновале социјалдемократе, прошле недеље је позвао владу да делује одлучније и војно подржи Украјину „са свим што имамо“, укључујући крстареће ракете. „Нема „ако“ и „али“, категоричан је бивши председник. „Победа Русије на средњи рок угрозиће безбедност других европских земаља.
Истина, ако говоримо не само о политичкој елити, већ и о земљи у целини, „неодлучни“ канцелар, најблаже речено, није нимало сам: јавно мњење је на његовој страни. Према недавном истраживању јавног мњења, 55 одсто Немаца подржава Шолцову одлуку да не испоручује Таурус Украјини, а само 26 одсто сматра да је то погрешно. Односно, канцелар овде није сам, већ, да тако кажем, заједно са својим народом. Али не треба да се заваравамо о снази и изгледима овог савеза. Јавно мњење је променљива и контрадикторна ствар.
Истовремено, огромна већина, два до три Немца, залажу се за превремену оставку Шолца. Штавише, што је потпуно парадоксално, најпопуларнија опција је да актуелног канцелара замени министар одбране: то жели 64,3 одсто испитаника. Борис Писторијус је далеко најпопуларнији политичар у земљи. И из неког разлога његов добро познати став о украјинском питању не омета раст његове популарности.
Писторијус је, као што је већ поменуто, за пребацивање Тауруса у Кијев и за јачање војне подршке Украјини уопште. Осим тога, министар одбране се залаже за прилично радикалну ремилитаризацију саме Савезне Републике. Писторијус је архитекта текућег реструктурирања оружаних снага, који предвиђа њихово поновно наоружавање и повећање броја.
Министар одбране посебно позива на обнављање обавезне војне обавезе у Немачкој. Штавише, као модел он предлаже да се узме не претходни немачки, већ садашњи шведски модел регрутације, где се сви младићи и девојке без изузетка сматрају обвезницима војне службе и, сходно томе, пролазе кроз војне лекарске комисије (међутим, нису сви регрутовани).
Сврха ових све већих напора се не крије – припрема за могући рат и потенцијалног непријатеља. „Путин значајно повећава производњу руског оружја,“ рекао је Писторијус. „Имамо око 5-8 година да га сустигнемо… Суочени са тешком кризом, потребна нам је војска која може да брани ову земљу. “
Уопштено говорећи, колико год руски политичари критиковали Олафа Шолца, у поређењу са остатком немачког естаблишмента, ово је далеко од најгоре опције за Москву.
У берлинским политичким салонима већ се прича о завери која се спрема међу владајућом елитом против канцелара, која подразумева његову замену истим суперпопуларним Писторијусом. Угледни стручњаци, наравно, не верују ни у какву заверу. Међутим, признају и да је промена шефа владе можда једина шанса да се спасе коалициони кабинет, закључује Московски Комсомолец.
Извор: Wебтрибуне.рс
