Ракетни удар руских оружаних снага на базу француских плаћеника у Украјини показује да је хладни рат између Русије и Француске у Украјини ушао у „врућу фазу“!
И то није случајно, интереси Москве и Париза, посебно у Африци, последњих месеци су у колизији, па се то пресликава и на понашање Русије кад је реч о плаћеницима из Француске који ратују за Кијев!
Није случајно
Амерички војни часопис „Милитари вач магазин“ (МВМ) анализирао је зашто Путин бруталном силом удара на базе страних плаћеника, а поготово на места на којима се налазе „пси рата“ из Француске. Лист пише да је Француска дуго била водећи извор плаћеника међу западноевропским државама, при чему су они играли важну улогу у многим сукобима, посебно онима у Африци, промовишући интересе Запада од раних година Хладног рата.
Подсетимо, руске оружане снаге увече 16. јануара извеле су ракетни напад на штаб страних бораца, углавном Француза у Украјини. Руски војни експерти наводе да су мета били „високо обучени специјалисти који раде на специфичним системима наоружања који су превише сложени за просечног украјинског војника“. Они дејствују оружјима дугог домета и наносе велику штету руској војсци, али и цивилним објектима у самој Русији.
„Милитари вач“ пише да Француска игра све значајнију улогу у сукобу у Украјини зато што су Сједињене Државе суспендовале даљу војну помоћ Кијеву због противљења републиканаца, као и да Немачка има проблем да добије одобрење за пребацивање нових крстарећих пројектила Кијеву.
Француска је у међувремену повећала испоруке крстарећих пројектила СЦАЛП, а француски председник Емануел Макрон је наговестио да би Париз могао да пружи формалне безбедносне гаранције Кијеву, јер је војна ситуација у Украјини све неповољнија по западне интересе.
Све због колонија
Париз је бесан на Русију и због њене улоге у поткопавању француског утицаја у њој најважнијој спољној сфери, односно западној и централној Африци. Москва је, подсетимо, подржала нове војне владе у бившим француским колонијама након низа државних удара широм региона. Ово је укључивало не само ширење економских веза већ и доставу наоружања, обуку и гарантовање безбедности кроз присуство руских „парамилитарних организација“ попут Вагнера. То је озбиљно ограничило способност Париза да силом врати профранцуске владе у региону.
С обзиром на то да су везе Француске са бившим колонијама у Африци од егзистенцијалне важности за економско здравље Париза, знатан број аналитичара тумачи претерану посвећеност Француске ратним напорима у Украјини у контексту посебно лоших односа са Москвом као резултат њиховог стратешког ривалства у Африци.
Лака мета за „Искандере“
Страни борци мета су руских снага од почетка Специјалне војне операције у Украјини у фебруару 2022. Тако је 13. марта 2022. извршен напад на војну базу за обуку у Јавору, која се налази 15 километара од пољске границе. У тој бази било је стационирано око 1.000 страних плаћеника, а страдало је најмање 180.
Други напад крајем априла 2023. године и био је још бруталнији и прецизнији. Москва је користила балистички ракетни систем „Искандер-М“, а ракетирани су борци тзв. Грузијске легије. Тада је уништена огромна количина софистицираних војних система, погинуло је више од 60 људи плаћеника.
Извор: Информер/Медији
