Мало је позната чињеница да је Тексас једно време био независна република на граници између, тада, моћног Мексика и САД, те да је мала република настојала да између два гиганта сачува своје интересе.
Прве тензије у Тексасу почињу да се захуктавају почетком 1835. године када белачки досељеници покушавају да ограниче мешање Мексика у унутрашњу политику. Крајем 1835. немири прерастају у оружани сукоб у бици код Гонзалеза. Она уједно представља почетак Тексашке револуције, која ће довести до независности Тексаса.
Током прва два месеца револуције, досељеници су поразили све мексичке трупе. Након тријумфа су одмах изабрали делегате за своју привремену владу.
На њихову жалост, влада је брзо пала, а разлог томе биле су унутрашње несугласице. Тада долази до безвлашћа, па је период поменута прва два месеца 1836. године и ословљен као „период безвлашћа у Тексасу“.
За време политичког превирања, мексички председник Антонио Лопез де Санта Ана лично је предводио армију у покушају да оконча жестоку побуну.
У почетку су Мексиканци имали успеха јер је генерал Хосе де Уреа поразио досељенике на свим местима дуж обале Мексичког залива где су пружали отпор. Санта Анине снаге су поразиле досељенике у бици код Алама, и то после тринаестодневне опсаде.
На Конвенцији из 1836. делегати 2. марта потписују Декларацију о независности и оснивају Републику Тексас.
После избора чиновника, Конвенција се распушта, а новоформирана влада придружује осталим колонистима који се убрзо повлаче пред надолазећом мексичком војском.
Војска досељеника кретала се под заповедништвом Сема Хјустона, и убрзо напада и Санта Анине снаге. Догађај је познат као битка код Сан Хасинта, у ком су Санта Анине снаге поражене, он заробљен и присиљен да потпише Споразум у Веласку. Истим споразумом рат је окончан.
А онда…
По стицању независности, долази од политичког сукоба између две главне струје: националистичке, коју је предводио Мирабо Б. Ламар и унионистичке, предвођене Семом Хјустоном. Националисти су заговарали независни Тексас, протеривање племена Индијанаца и ширење ка Пацифичком океану. За разлику од њих, струја коју је предводио Сем Хјустон се залагала за прикључење Тексаса Сједињеним Држава и миран суживот са Индијанцима.
Допринос струји коју је предводио Сем Хјустон дао је Мексико 1842. године и то у два наврата, када је заузео Сан Антонио и поразио Тексашане.
Немогућност Републике Тексас да се самостално брани допринела је каснијем прикључењу САД.
Други талас независности
У фебруару 1861. са 166 гласова насупрот осам противничких, на конвенцији је усвојен Пропис за отцепљење од САД.
Тексашки гласачи су одобрили овај Пропис 23. фебруара 1861, а месец дана касније Тексас је прихватио устав Конфедеративних Америчких Држава. Тиме постаје њихов члан.
Отцепљењу од САД се успротивио гувернер Сем Хјустон, а због свог става и одбијања послушности, смењен је са места гувернера.
Где је Тексас данас?
Данас је главни град Тексаса још увек Остин, а Тексас је површином већи од Француске, а чак два пута већи од Немачке или Јапана. Занимљиво је да Тексас данас има већи БДП од читавог суседног Мексика, а близак је по БДП-у читавој Русији и Индији.
Извор: Информер
